Intervju / Magdalena Đorđević, nuklearni fizičar

Autor: Dijana Dimitrovska

Naslov: Stojim čvrsto na našoj planeti

Podnaslov: Ne vidim razlog zašto život ne bi postojao na nekoj drugoj planeti

Magdalena Đorđević, nuklearna fizičarka koja je postala popularna pošto je kao naučnik donela Srbiji evropski grant od 1,3 miliona evra ,imala je dva razloga zbog kojih se vratila iz Amerike – kući. Prvi razlog su bila deca.
-Želela sam – kaže naučnica u razgovoru za naš časopis – da moja deca odrastaju u svajoj zemlji, i da smo blizu porodice. Drugi razlog je nauka, želela sam da doprinesem naučnom napretku svoje, umesto da dopirnosim napretku tudje zemlje.
O U Americi ste doktorirali, radili naučna istraživanja…Šta vam se dopalo, a šta nije?
– To je generalno dosta teško reći, pošto je Amerika zemlja velikih suprotnosti, a u poslednje vreme i veoma podeljena, npr. po političkim (liberalnim nasuprot konzervativnim) stavovima. Što se tiče nauke i univerziteta, gotovo sve mi se dopalo. Mislim da je kvalitet i organizacija naučnog i akademeskog rada bez presedana u svetu – jaka nauka i tehnologija je, mislim, i ono što je napravilo Ameriku velikom. Nisu mi se svidele česte promene mesta boravka. Posle doktorata gotovo po pravilu na posledoktorske studije idete na drugo mesto, posao dobijate na trećem, što u značajnoj meri remeti privatni život.
O Da li se u svetu nauke u Americi gleda odakle ste?
– Mislim da se u velikoj meri ne gleda, Amerikanci su praktična nacija, uglavnom je presudan kvalitet naučnika. Ako ste kvalitetni, ceniće vas bez obzira na naciju, ako niste, neće. U svakom slučaju, to važi za prirodne nauke, za drustvene je možda drugačije, pošto su one često i više vezane za konkretno okruženje i kontekst. Zapravo čak i u prirodnim naukama, često, na primer, za doktorske studije, postoje kvote po kojima minimalni broj Amerikanaca mora da se primi na doktorske studije.
O Šta se u Americi u nauci najviše vrednuje: stanje na bankovnom računu, obrazovanje, popularnost, ličnost…?
– U nauci, stanje na bankovnom računu nije mera uspeha, ljudi su u nauci zato što vole da se bave istraživanjem, ne zbog novca. Sa druge strane “popularnost” jeste bitna, ali ne u istom smislu kao u politici. Što je naučnik uspešniji, to mu je i veći naučni renome, uslovno rečeno popularnost – drugim recima i nauka ima svoje “zvezde”.
O Da li ima dosta srpskih naučnika u Americi?
– U mojoj generaciji na Fizičkom fakultetu, skoro svi su otišli u inostrastvo odmah pošto su diplomirali. Status srpskih naučnika u inostranstvu se drastično razlikuje od slučaja do slučaja, kao uostalom i za “naučnu emigraciju” drugih nacija. Moj lični utisak, sa kojim se možda mnogi neće složiti, jeste da bi mnogi naši ljudi, uz bolje naučne uslove u Srbiji, ostvarili i bolji uspeh u svojoj zemlji. Nažalost, to sada nije slučaj. I pored velikog naučnog potencijala i mnogo talentovanih mladih ljudi, ulaganje i briga države za nauku je nedovoljna. Nadam se da će uspesi poput ovog ERC granta motivisati državu da u nauku viŠe uloži.
O Da li ste imali prilike da vidite akcelerator u Brukhejvenu u SAD ili u CERN-u u Švajcarskoj?
– Da, oba akceleratora predstavljaju vrhunac nauke i tehnologije.
Razvijene zemlje ulažu milijarde evra u ove eksperimente, pošto tehnološka rešenja, softverski alati i matematički modeli koji se u njima koriste često nalaze direktnu primenu u najnovijim tehnologijama. Dakle, nije u pitanju samo prirodna ljudska radoznalost da se razumeju osnovni zakoni prirode, konkretno u ovom slučaju poreklo i osobine materije u njenom najelementarnijem obliku, već često i konkretna tehnoločka i privredna korist. Podjednako važno, kroz ove eksperimente se obučavaju vrhunske generacije naučnika, programera i inženjera, koji često svoja znanja primenjuju u privredi ili ekonomiji.
O Naučnici rade na otkrivanju osnove ranog univerzuma: da li će to otkriće, ako do njega ikada dodje, na jedan način pokazati ko je naš tvorac?
– Nisam najbolji sagovornik za naučne teme koje se graniče sa religijom, ali mislim da ova dva pitanja nisu nužno vezana.Mislim da je pitnaje vere u Boga upravo to, dakle stvar vere, odnosno prvenstveno stvar odnosa prema sebi samom i ljudima oko nas. Nauka sa druge strane nije stvar vere već dokaza, pa i po tom pitanju nauka i religija mislim nisu u koliziji.
O Da li vi lično verujete u Veliki prasak?
– Naučne teorije su stvar dokaza, a ne vere. Milsim da su postajeća saznjanja u najvećoj meri konzistentna sa ovom teorijom, koja je zbog toga trenutno i dominanntni kosmološki model.
O Nema čoveka koji nije zamišljao kako izgledaju vanzemaljci? Kako ih zamišljate?
– Ne vidim razlog zašto život ne bi postojao na nekog drugoj planeti, ali ne razmišljam o tome kako bi te druge civilizacije izgledale. Sa velikim količinom posla, i dvoje male dece, moj život je čvrsto vezan za ovu planetu.
O Šta sanjate da postignete u istraživanjima?
– Moj trenutni cilj je da za pet godina rezultati moga tima opravdaju poverenje koje sam dobila ovom nagradom, i ispune očekivanja pedložena u projektu. Nadam se da će naši rezultati dovesti do boljeg razumevanja osobina materije u svom najelementrnijem obliku.
O Vaš kolega Stiven Hoking veruje da nas neće biti za sto godina. Veruje da će nas ubiti virusi koje smo sami stvorili? Kako vi vidite civilizaciju za sto godina?
– Stiven Hoking je veliki i cenjeni naučnik, i sigurno ima razloga za ovakvo mišljenje. Ja sam po prirodi pozitivna osoba, a i ne razmišljam toliko daleko, tako da nemam odgovarajući odgovor na ovakvo pitanje.
O Da li su naučnici više sujetni od drugih zanimanja?
– U svim zanimanjima ima sujete, ali mislim da je to provenstveno vezano sa tim koliko je osoba po prirodi podložna takvim osećanjima. Uspešni i ambiciozni ljudi često umeju da budu sujetni, ali mislim da to nije isključivo vezano za nauku. Zapravo, naprotiv, dobar naučnik bi trebaloda lako prihvati nedostatak u svojoj teoriji, i da je u budućnosti ispravi i unapredi, što i vodi do napretka u nauci. S druge strane, u praksi i u istoriji nauke su svakako poznati primeri veoma sujetnih naučnika.
O Kakvu primenu u životu imaju otkrivene elementarne čestice? Ili, kakvu bi mogle imati?
– Istraživanje elementarnih čestica je fundamentalna nauka, dakle u ovom trenutku nema direktnu primenu u privredi. To je ulaganje u budućnost, čega su, posebno razvijene države veoma dobro svesne. Na primer, od Njutnovih “Principa”, u kojima su opisani zakoni klasične mehanike i gravitacije, pa do prvih letova u kosmos koje su ovi zakoni omogućili, proteklo je skoro 300 godina. Ovo je primer kako ulaganje u fundamentalnu nauku prestavlja ulaganje u budućnost.
O U fizici ima toliko suluduh stvari da normalan čovek to ne može da pojmi, poput zakrivljenog vremena, vremena koje se usporava, dužine koje se skraćuju, svetlost koja se savija, materija koja pada u crnu rupu… da li možemo to da razumemo ili samo gajimo iluziju da razumemo?
– Ne slažem se da su ove stvari “sulude”, jednostavo su teške da se razumeju za nekoga ko se ne bavi naukom. Grubo rečeno, ovi fenomeni opisuju kako se prostor i vreme ponašaju u eksremnum uslovima.
O Koje je po vam najuzvišenije osećanje koje čovek može imati?
-Ljubav. I radost kada imate kompletnu i srećnu porodicu.

Dijana Dimitrovska

Grant
– Kroz ovaj projekat smo u zemlju doneli 1.356.000EUR bespovratnih sredstava Evropske Unije. Moći ćemo da zaposlimo naše mlade naučnike, koji bi, u odsustvu ovog projekta, verovatno otišli iz zemlje. Sredstva koja smo dobili motivisaće i druge da se prijave, kao i talentovane ljude da ne odlaze iz zemlje, a neke od naših najboljih naučnika koji trenutno rade u inostranstvu da se vrate u Srbiju.

Kvark
o Da li možete da nam objasnite na čemu vaš tim radi?
– Moj tim radi na kvark-gluonskoj plazmi (KGP), koje je stanje materije koje nastaje na ekstremno visokim temperaturama i pritiscima, kada kvarkovi i gluoni, koji su, inače, u jezgru zarobljeni izuzetno jakim interakcijama, postaju slobodni. Smatra se da su ovako visoke gustine energije, odnosno kvark-gluonska plazma, postojale u ranom univerzumu, a danas se kvark-gluonska plazma stvara u moćnim sudaračima čestica, kao što je LHC u CERN-u kod Ženeve. Trenutno se ulažu milijarde evra da bi se prikupili eksperimentalni podaci na sudaračima čestica kao sto je LHC, a naš tim će razviti matematičke modele koji će omogućiti da se iz tih podataka odrede osobine KGP-a, odnosno omogućiće da se mnogo optimalnije iskoriste milijarde evra koje su uložene na prikupljanje eksperimentalnih podataka u CERN-u.
Karijera
Pošto je diplomirala na Fizičkom fakultetu u Beogradu dr Magdalena Đorđević doktorira na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku, istraživanja nastavlja u Ohaju. Iako dobija brojna priznanja u Ameririci, odaziva se pozivu Instituta za fiziku, i pre šest godina se vraća u Srbiju zajedno sa suprugom( bioinformatičar), pošto su oboje dobili prva dva Marie Curie reintegration granta koje Evropska unija dodeljuje najboljim istraživačima koji se vraćaju u Evropu.

Intervju / Ana Ilić, pesnikinja iz Vladičinog Hana

autor: Dijana Dimitrovska

Što se dogodi – najlepše je

Za Anu Ilić nije bitno koliko ima godina, a ima devetnaest, ni gde je rođena, a rođena je u Vladičinom Hanu, nije bitno ni šta radi, a studira filozofiju na Filozofskom fakultetu u Nišu, niti da li je njeno telo zdravo, a nije, jer boluje od retke i teške bolesti koja se zove Fridrajhova ataksija. Za Anu Ilić, mladu pesnikinju koja je osvojila srca Nišlija, i Beograđana, i Novosađana i svih stanovnika gradova u kojima su odzvanjali njeni stihovi, bitno je da piše. Ana Ilić piše dobre stihove i to joj daje moć da postane – bezvremena.
Oko nje se vreme upliće i zapliće i ostane zbunjeno, možda zbog tog osmeha, zagonetnog, koji očarava i rastužuje u isto vreme. Napaisala je: ”…želećeš svoga osmeha svetlost”.

– Osmeh, bilo čime izazvan, smatram iuzetnim, jer nismo gospodari osmeha, kad mislimo da jesmo, onda je lažnjak. Ali kada dođe spontano, kad nas to sunce obasja, postajemo bitni jedan momenat, bitni večnosti.

O Koje je za tebe najdragocenije osećanje bez koga ne bi mogla da živiš?

– Ponos. Ali ne ponos u smislu gordosti, već onaj ponos usled ljubavi…
o Da li možeš da nas naučiš kako se prevazilazi tuga i nesreća?

– Ne baš, to se uči od vremena i vremenom, ako se uopšte i uči, pre bih rekla da se ta sposobnost samo otkriva.

O Kada je bio tvoj najtužniji dan?

– Ne delim baš tako dane, neki dani su emotivno iscrpni, ali takvi su i najviše poučni i ostaju urezani u sećanje. A sećanja, i mogućnost da osećanja iznova i iznova budimo tim putem, ma kakva ona bila, je najdragocenija od svih darova života.

O Koji je tvoj najsrećniji trenutak?

– Svaki trenutak kad ja mogu da budem ja. Najčešće je to kad sam sama, ali postoje i osobe pred kojima mogu da pokažem sebe, postoje i stvari koje me osloba]aju dok ih radim, yapravo osloba]aju delove mene kojih nisam bila svesna, i čak sam više ja ja. Takvi trenuci mi prijaju…

o Šta radiš kada si srećna?

– Možda je prosto, ali ja uglavnom tada recitujem, onako dramatično, glasno. Osetim se kao u pozorištu… Jer kad sam srećna kao da imam kontrolu nad svim drugim osećanjima i lako ih interpretiram.

O Da li misliš da zdravi ljudi mogu da razumeju one koji to nisu?

– Nikad u potpunosti, ali nije uvek bitno razumeti, već samo prihvatiti.

O Kakav je tvoj unutrašnji svet? Koje boje ima? Zvukove? Reči…

– To bi možda trebala da dočaram uživo, pokretima, pravim zvukovima… 
Izgledalo bi otprilike ovako: veliki atelje gde je umesto poda platno, i svaki korak ostavlja posebnu boju, a skupa bi ličilo na impresionističku verziju čiste lepote, verovatno ljudske. U pozadini svira „Naima“ Džona Koltrejna. Uvek je svanuće kad odem tamo, i uvek je sveže, jer zidova nema, samo stubovi koji drže plafon. Ljudi se ne čuju, ali znam da su tu negde jer vidim panoramu grada.
To bi bio najrealniji opis, mada ja to obično izražavam apstraktno kroz poeziju.

O Da li misliš da su reči porecenjene? Da im se mnogo pridaje važnost, a da one umeju da budu prazne?

– Upravo zato što su često prazne, one su potcenjene. Uzimaju im se čari, oblici, ostaju u svojoj snazi i moći da čekaju da ih neko upotrebi na pravi način i oseti na pravi način. To što su zloupotrebljavane, to je samo površnost koja nas i inače svuda okružuje i uzima danak u svemu.

O Da li si razmišljalal zašto se dogodi da neko bude bolestan?

– Iskreno, nisam. I nisam nikad pitala „zašto ja?“. Jednostavno svakome je dato onoliko koliko može da podnese, ne više. 

O Da li veruješ da naše duše ne umiru, da živimo kroz vekove?

– Ne bih studirala to što studiram kad bih bila sigurna u odgovor. Ali ipak, verujem da bar duhovne ostavštine žive i bivaju vodiči novim dušama, ili jednostavno, dušama koje nisu ranije našle vodiče.

O Šta studiraš, šta bi volela da radiš, u čemu misliš da možeš najbolje da se ostvariš?

– Studiram filozofiju, na Filozofskom fakkultetu u Nišu. Razmišljala sam o tome, „šta ću da budem kad porastem“, i nije da nisam nalazila odgovore, znam šta volim i šta mogu, ali čovek nikad ne zna gde će život da ga odvede, ne želim da isplaniram nešto i da se razočaram. Idem dalje, i šta bude, biće, i to biće najbolje što može.

O U šta veruješ? U prirodu? Biljke, Boga, u samoisceljenje, u ljubav, u zahvalnost…

– Verujem u sve što je ljudsko, a poverenja imam u sve što nije. 
Jačina i intenzivnost postojanja čoveka su neminovna za mene, ali isto toliko krhkost tog postojanja nameće nadu u drugačije nebo…

Dijana Dimitrovska

Zvezdane oči
U julu 2014. godine u Beogradu je održana promocija Anine nove zbirke „One zvezdane oči“, kojom se nastavlja akcija za prikupljanje sredstava za njeno lečenje ove.

Uplatom ‘pomerisrca’ pomažete u borbi protiv teške i nepredvidljive Fridrajhove ataksije a zauzvrat, kako kaže, dobijate još jedan skup spaljenih reči, najčudniji i najmorbidniji.

Fridrajhova ataksija
Početak bolesti pada između 8 i 16 godina, u pravilu počinje sa ataksijom stajanja i hoda ( teturav hod, na široj osnovi, nestabilan), slede ataksija ruku, zatim dizartrija ( poremećaj govora, izgovora). Bolest je progresivna. Unutar prvih 15 godina evolucije, najveći broj bolesnika postaje nepokretan i tada većina nema više od 44 godine života. Međutim, neki bolesnici preživljavaju do šeste ili sedme decenije.
Dve trećine ovih bolesnika ima znake kardiomiopatije koja je najčešće i uzrok smrti. Otkrivaju se hipertrofija ili dilatacija srca i EKG promene su česte.