Život je velika misterija

Ocotea_glaziovii_Mez_JR52620

Dr Miroslav Terzin, molekularni biolog i genetičar o cenzurisanim naučnim vestima

autor: Dijana Dimitrovska

Odgovor na pitanje šta je život, verovali ili ne, ni biolozi zapravo ne znaju.
Tomislav Terzin, profesor molekularne biologije i biologije razvića na univerzitetu Alerta u Kanadi, koji je proteklog meseca održao niz zanimljivih predavanja u Srbiji, o životu uopšte, pod opštim nazivom „ Cenzurisana nauka”, kaže da se ne zna šta je veća misterija – život ili smrt, ali da je za njega lično to ipak – život.
– Život je zaista čudo, i za mene lično, rođenje deteta predstavlja čudo mnogo veće nego, na primer, postojanje super inteligencije negde u kosmosu – navodi dr Terzin.- Znamo da sva živa bića imaju 3 neophodne stvari da bi to bila: ćelije, DNK i metabolizam. Ali, to je samo popis. To još nije život. Možemo tom popisu dodati razmnožavanje, moć komunikacije, evoluiranje i još štošta, ali opet tu nedostaje najvažnija karika. Nedostaje – duh. Duh je ta misterija koja još ne može da se reši i koja prahu od koga smo svi sastavljeni , udahnjuje život.
Koliko se zaista i u hemijskom smislu može reći da smo sastavljeni od praha. Profesor Terzin odgovara:
– Danas nauka zna da je čovek sastavljen od potpuno istih elemenata kao što je zemaljski prah od koga je, kako kaže biblijski tekst napravljen Adam, kome je, zatim, udahnut duh. Taj prah ,u koji se posle života pretvaramo i naše telo, za života imaju sve elemente iz periodnog sistema. I dok živimo, i posle kada se pretvorimo u glinu – mi imamo sličan sastav.
S druge strane, i čovek, po rečima profesora Terzina, doživljava za vreme svog života, metamorfoze koje ga u biološkom smislu čine potpuno novim bićem.
– Niko od nas – kaže on – nije isti kao pre tri godine. Upravo toliko vremena je potrebno da se naša materija u mekim tkivima potpuno promeni. Sedam godina je potrebno da se atomi tetiva i kostiju zamene novim. Ja, na primer, nisam isti čovek za koga se moja supruga udala pre deset godina. Promenio sam svaku ćeliju u organizmu. Jedino su ostale nepromenjene moždane ćelije, koje nemaju mogućnost deobe. Čovek rođenjem dobije oko sto milijardi ćelija i to je sve što će ikada imati! Moždane ćelije traju koliko i čovek. Svakog sata čovek izgubi oko 500 moždanih ćelija. Doduše, pojedine komponente moždanih ćelija se obnavljaju, tako da u nekom smislu nijedan njihov deo nije stariji od mesec dana. Dakle, koliko god nam to izgledalo čudno, ali mi smo, na ćelijskom nivou uizuzetno mladi.
A Biblija nam upravo to i govori, da je čovek zapravo stvoren da živi večno. I kada znamo, nastavlja dr Terzin, da se ćelije u našem organizmu neprekidno obnavljaju onda to uopšte nije nelogično. Čovek se biološki neprekidno obnavlja. Može da bude večito mlad, ali nedostaje još nešto, što ne znamo šta je.
Biblijski ljudi živeli su nekoliko stotina godina, a sam Adam 930. On, uzgred, nje imao pupak, bio je rođen iz praha, dok smo svi mi povezani u jedno, baš kroz pupak.
– Ne znamo šta je tačno život, a ni šta je smrt – kaže profesor Terzin.- Definicija smrti se menja uporedo kako se menja tehnologija. Pre sto godina i danas način na koji su lekari konstatovali smrt – potpuno je drugačija. Danas čovek može da živi sa veštačkim bubregom, srcem, plućima.
Svaki segment života na Zemlji je izvanredno čudo. Mozak, recimo, to je jedini organ koji proučava sam sabe! Futuristi koji predviđaju razvoj nauke kažu da će 2050. godine moći da prebace kompletnu informaciju iz nečijeg mozga na hard disk. Zamislite to?! Sve što se dešava u našem mozgu biće nam dostupno!
– A zamislite sada, s druge strane, kakvu tehnologiju ima Bog – navodi Terzin.- U svetu je naučno opisano i istraženo 900.000 vrsta insekata! To je 70 posto celokupnog života na planeti. Ovom planetom, dakle, hoda, leti, gmiže 10 milijardi milijardi insekata!
Da li se može zaključiti da je ovo planeta insekata?
– Na neki način da – odgovara profesor Terzin.- Insekti su fascinantna bića. Oni prolaze kroz metamorfozu. Larva je najpre crv, pa lutka, gusenica, pa leptir. Odrasli insekti su slagalica napravljena od nepovezanih delova, slično Frankeštajnu. Voćna mušica, na primer, čudo je nad čudima. Ona samu sebe pretvori u čorbu a onda se pojede! Leptir, kojih na svetu ima 160.000 vrsta, takođe. On je spolja ugravirano telo, kao egipatska mumija, a unutra je čorba. Ja to zovem materijalizovano proročanstvo.
Dijana Dimitrovska

Plašt iz Torina
– Mnogo je stvari povezano u Bibliji i biologiji. Recimo, Plašt iz Torina o kome je 40 naučnika napisalo knjige. Taj Plašt, koji je stigao iz Male Azije, ima autentičnost koja sa naučnog stanovišta možu da se potvrdi. Što se tiče botaničara, ima stvari koje su nesporne. Plašt u koji je Isus bio umotah i sahranjen, i koji je kasnije, nekim neobjašnjivim okolnostima ostavio trag njegovog tela i lika, Vatikan je dao naučnicima na analizu pre desetak godina. Botaničari su pronačli u tkanju lana, za koji je ustanoivljeno da datira iz perioda Hristovog, da sadrži 28 vrsta polena biljaka koje postoje samo u Izraelu. Polen svake vrste cveća je specifičan za tu vrstu i podnedblju. U Izraelu su u to vreme umrli kićen cvećem. Kruna koju je imao na glavi bila je napravljena od jedne vrste čička. Plašt iz Torina je stvar koju su naučnici najviše istraživali. Tako je ustanovljeno da su tragovi krvi na Plaštu bili na mestu gde su bili zglobovi a ne na šakama, kako se smatra u religiji. Šake nisu mogle da nose težinu razapetog tela, već zglobovi, koji su mogli.Krvna grupa Isusa Hrista bila je AB, koja u sebi sadrži i nultu, što znači da je u sebi sadržao sve krvne krupe ljudi.

Medonosne pčele

– Pčela nije slučajni produkt evolucije već pažljivo dizajnirana karika u globalnom mehanizmu koja zadivljuje naučnike. Pčela je – kaže profeor Terzin – jedino živo biće na planeti, pored čoveka, koje ima misaonu komunikaciju. Poznata je i pesma grbavih kitova koji je komponuju kada se razmnožavaju, ali to nije jezik u pravom smislu, kakvog ga imaju pčele. One, na primer, imaju izvidnicu koja traži medonosna polja, i kada ih nađe, vraća se u košnicu i zajednici od oko 50.000 članova prenosi informacije i upućuju ih da krenu tamo. To radi tako što ima poseban ples. One okrenu glave u pravcu gde su našle hranu, prave osmice i pokreću rep levo – desno. Svaki okret repa označava 35 metara. Ukoliko je pčelu na putu do košnice zaneo vetar, ona odmah u svojoj glavi izračunava taj otklon ( zbir kvadrata nad hipotenuzom jednak je kvadratima nad obe katete) i oduzima ga od puta. One donose odluke konsenzusom. Kada se roje, i krenu da traže novu kuću, nekoliko grupa izviđača pred celom zajednicom saopštava mesta koja su izabrali a onda se 50.000 članova odlučuje. Kada cela zajednica krene da igra isti ples kao izviđači koji su informaciju doneli – predlog je prihvaćen jednoglasno.

Bumbari
– I bumbari prave med, što je malo poznato. Ukusan je takođe. Njihova organizacija, međutim, nije tako besprekorna kao kod medonosnih pčela koje razmenjuju informacije i računaju, a nemaju mozak, već neke ganglije.

Jedno mišljenje na „Život je velika misterija

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s