Intervju / Daniela Komatović, dizajnerka nakita

Intervju Daniela Komatovic

Intervju

Naslov: Bar jedno dobro delo dnevno

autor: Dijana Dimitrovska

Čovek se zaljubio u zlato, već na prvom susretu, izgleda – za sva vremena. Od kada je otkriveno do danas zlato nije izgubilo ni uncu na svojoj popularnosti. Još kada se od njega napravi dobra ogrlica, kopča, šnala ili kakav drugi originalan nakit – dobija neprolaznu vrednost. Daniela Komatović naša dizajnerka rodom iz Praga, „ udata Srpkinja” traga za neobičnim oblicima pokušavajući da plemenitom metalu da bezvremenost. I to joj odlično ide od ruke.
Na poslednjem takmičenju A’Design Award & Competition s u Italiji – njena kolekcija nakita postala je „neprolaznost”: osvojila je prvu nagradu za dizajn.
– Konkurencija je bila jaka – kaže u razgovoru za naš časopis. – Za sezonu 2016/2017, u uži krug takmičenja odabrano je 9074 dizajnera iz 97 različitih disciplina, medju kojima je i kategorija “nakit, naočare i sat”. Međunarodni žiri od 173 člana, sačinjen je od priznatih, internacionalnih dizajn profesionalaca, profesora i predavača iz oblasti umetnosti i dizajna, uvaženih novinara, iskusnih preduzetnika i poznavalaca tržišta. Ja sam dobila zlatnu nagradu konkretno za nakit iz kolekcije “Eye To The Soul” u obliku oka, simbola boga Hora – zaštitnika Egipta, što čini nakit iz ove kolekcije zaštitnom amajlijom. Pobednički prsten od zlata sa safirima iz ove kolekcije može da bude istovremeno i privezak, tako je izdizajniran.
O Nakit od zlata , dakle, ne samo da nije prevaziđen nego i ne pokazuje nameru da se to dogodi?
– Zlato kao materijal dodaje svakako nakitu na vrednosti, on od njega napravi nešto vanvremensko, skupoceno, nešto što se nasleđuje, tako da je originalan autorski nakit od zlata sa neprolaznom vrednošću pun pogodak. To je i razlog zašto je moj nakit izrađen samo od ovog plemenitog metala. Ne radim nakit od drugih materijala, samo od 14 ili 18 k zlata. Često koristim crni rodijum, kojim zlatan nakit prevlačim.

O Taman kada se pomisli da je i kreiranje nakita ,,ispričana priča”, pojavi se nova forma?
– Uvek postoji mogućnost novog otkrića u svakoj vrsti dizajna, uključujući i kreiranje nakita. Nakit ne mora da bude samo ukras ili propratni asesoar, on može da bude i umetničko delo, odnosno skulptura, tzv. skulpturalan nakit. Tu ne postoje granice, mada po meni, dizajner bi trebalo da kod nakita uzima u obzir uvek i funkcionalnost, odnosno, podesnost za nošenje. Po meni, on treba da se nosi, a ne da je samo negde izložen, a zbog nepogodne forme je, u stvari, nešto što ne može da se nosi. Tu se gubi poenta nakita.

O .Šta se danas u svetu nosi?

– Što se nakita tiče, on nije mnogo podložan sezonskim modnim trendovima, kao odeća. Zavisi više od stila koji preferirate. Kod minimalističkog nakita sa jednostavnim, čistim formama, koji ja dizajniram, uvek je u pitanju geometrija.

O Šta za vas znači imati dobar komad nakita? Šta je to, konkretno?

– Odabir nakita kojim želimo da usavršimo modnu kreaciju, za koju smo se odlučili, ne treba nikako potcenjivati, jer on može i dosta toga da kaže o nama. Ja dajem prednost jednom vrednom, svojom formom upadljivom, dizajnerskom komadu, koji se uklapa u bilo koju modnu kreaciju, ali, koji je izrađen od plemenitog materijala, što ga čini luksuznim, a koji se ne izgubi u gomili drugog nakita raznih stilova. Uz takav komad vam ništa više od nakita ne treba, jer je dominantan. Preferiram jednostavnost i minimalizam u svemu, da li je to odeća, nakit, hrana ili prostor u kom živimo. Smatram da čoveku ne treba previše stvari, u kojima se na kraju izgubi, da bi živeo kvalitetniji zivot.

O Da li postoji neki nakit koji biste vi baš želeli da imate? Šta je to?
Kako izgleda?

– Ja imam tu divnu mogućnost da sebi mogu takav nakit sama da osmislim, tako da sam već srećna vlasnica nakita iz snova, moram neskromno da priznam. A opet, ne mogu da kažem da mi je neki komad iz moje kolekcije omiljeniji od drugih, sve ih volim, jer svi su lepi na svoj način. Svaki ima svoju priču.

O Šta odredjuje da li će odredjeni nakit doživeti svoj uspon?

– To je zanimljiva forma, dizajn, neka atipičnost, neobična priča, funkcionalnost, svakako i kvalitet izrade, a, ako je u pitanju drago kamenje, ni njegov kvalitet ne treba potcenjivati. Na mom nakitu drago kamenje igra glavnu ulogu, zato na njegov kvalitet obraćam veliku pažnju jer ono uglavnom određuje vrednost takvog nakita. Moj pobednički nakit je imao atipičan oblik sa sakrivenom simbolikom i neobičan način ufasovanja tri safira “princess” oblika u kocku. Mislim da je i kombinacija boja, koje sam izabrala, crnog rodijuma i žutih safira, tu odigrala svoju ulogu pri odlučivanju žirija.

O Čovek je od pamtiveka fasciniran zlatom. Da li je to do danas tako?

– Pre bih rekla da je čovek fasciniran više, dijamantima i to dandanas traje. Ipak dijamanti imaju svoju neprolaznu, prirodnu lepotu i uvek će je imati. Ja doživljavam zlato samo kao vredan plemenit materijal, koji služi da ostvari moje ideje kao dizajnera jer mu dajem konkretan oblik.

O Objavili ste kuvar dok ste još živeli u Češkoj. Zašto?

– Oduševljena sma hranom u Srbiji. Poželela sam da ovu izvanrednu kuhinju predstavim i Česima, jer način na koji mi pripremamo hranu je drugačiji. Kuvar se zove “Balkanská kuchyně” odnosno “Balkanska kuhinja”. Generalno, volim da kuvam i pečem i volim da mi jelo bude, kako vi kažete, „na kašiku”. Tako, pre svega, doživljavam srpsku kuhinju. Puno povrća, kvalitetnog mesa, pasulja i ljutih papričica, koje obožavam.

o Koliko uopšte čovek danas u svetu može da se hrani zdravo?

– Ponuda postoji, zavisi od samog čoveka, koliko mu je bitno da takvu hranu uzima i da li je raspoložen u nju investirati. Ja se pridržavam nekog, već godinama, postojećeg modula zdrave ishrane, koja mi prija. To je puno raznog povrća, voća, krompir, riža, mahunarka, a od mesa, pre svega, riba, orasi i kvalitetno ulje. Izbegavam dimljena mesa, salame i kobasice, preslanu i prekuvanu hranu, pecivo i slatkiše, osim kvalitetne čokolade i sladoleda, kojima prosto ne mogu da odolim.
O I koliko može da bude zdrav?
– Pa, dobra hrana i bilo koja vrsta sporta, dobra su kombinacija za zdravlje. Ja konkretno vozim rolere, biciklo, volim hodanje i dugačke šetnje, a zimi skijam. Život pun ljubavi, dobrih odnosa bez svađa i bespotrebne ljutnje, kvalitetno okruženje, pravi prijatelji, dobar posao ili hobi, koji će vas ispunjavati i donositi osećaj zadovoljstva. Bar jedno dobro delo na dan.

o Koje je za vas najlepše mesto na svetu?

– Nisam imala mnogo prilika da putujem, jer puno radim i imam puno obaveza. Ali, ipak, mislim da najlepše mesto na svetu je tamo gde ćete se pronaći. Da li je to Pariz ili Kulungugu – potpuno je nebitno.

Dijana Dimitrovska

Čehinja

– Rodila sam se u Pragu i češkog sam porekla. U Beograd sam došla sa suprugom Srbinom, koga sam upoznala u Pragu, da živim i ostvarim svoje snove, i nisam pogrešila. Srbija je jedna predivna, zanimljiva zemlja, za mene jako inspirativna, sa zdravom, konstantno uznemirujućom atmosferom u vazduhu.

Ishrana

– Ljubitelj sam zdravog načina ishrane i trudim se da kupujem, pre svega, organsku hranu. Kvalitetna ishrana, to je najpametnija investicija u naše zdravlje. Na kvalitetnim namirnicama ne treba štediti. Srbija je plodna zemlja, puna sunca, a samim tim je i hrana ovde puna ukusa i lepih prirodnih mirisa. Samo treba pripaziti da bude bez aditiva i drugih veštačkih dodataka. Meso, povrće i voće je ovde na visokom nivou kvaliteta.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s