Marko Savić, surfer

Autor: Dijana Dimitrovska
Naslov:

Srećni kao u majčinom stomaku

 

image1 (8)(1)
 

Kada je prvi put stao na surfersku dasku, u jedno svitanje, dok je još crveni odsjaj najavljivao dramatičan izlazak sunca, Marko Savić je znao da će to biti ljubav za ceo život. Vožnja na talasima i tirkizna mora Dalekog istoka postali su njegova – sudbina.

– Onog trenutka kada vas sport kojim se bavite ne umara, tada ste iz sporta prešli u način života. Ja sam to postigao. Moj stil životni je upravo – surfing. Taj osećaj je nešto neopisivo. Kao da ste u majčinom stomaku, slobodni, srećni, sigurni. Slobodni i bezbrižni, iznad svega.

O Šta je to toliko privlačno na tom ostrvu?
– Ja Bali doživljavam kao umetničku koloniju. To je ostvro slobodnih i kreativnih duša, koji svojim skromnim učinkom doprinose autentičnosti tog mesta.
O Kakvi su uslovi za surfovanje na Baliju? Zašto je surfovanje poseban sport?
– Surf je pre svega ekstremni sport, i kao takav je i opasan. Potrebna je fizička ali i mentalna spremnost kao i izdržljivost.
Da biste savladali talas, morate da znate da dobro provenite talas koji vam ide u susret, balans vašeg tela na dasci i morate da imate veliku fizičku snagu da biste uhvatili ili zaobišli talas. Nekom ko ne zna da pliva i da roni, i ko nije u mogućnosti bar 45 sekundi u jednom dahu da bude ispod vode, ne bih preporučio da se upušta u ovaj sport.
O Ko surfuje?
– Na Baliju najveći broj surfera su Australijanci i Amerikanci iz Kalifornije. Isto tako ima veliki broj Italijana i Brazilaca.
Švedjani, Finci , Holandjani i Nemci su najčešći surf turisti koji dolaze na Bali da nauče da se voze na talasima.
O Kakav je osećaj jahati na talasima?
– Surferski dan na Baliju počinje izlaskom sunca, tada je idealno vreme da se udje u vodu. Voda je tada mirna kao na jezeru. Na svakih par minuta iz tako mirne vode pojavi se idealni talas, koji ako uspete, može da vas provoza skroz nazad do obale.
Trenutak kada se popnete na dasku i krenete slobodim padom da se spuštate niz talas to je trenutak koji vas oslobodja od svih pitanja i briga.
O Šta od opasnih životinja i biljaka ima u moru?
– Životinje su sastavni deo Balija. Imao sam priliku, tokom surfovanja, da vidim delfina koji je iskočio iz talasa pored mene, kao i džinovske kornjače koje izviru na par trenutaka i ,onda, opet zarone.
Ajkule nisam video, ali sam čuo da su se ljudi tokom surfovanja sretali sa njima. Veoma retko se desi da ajkula napadne čoveka.
o Kojim jezikom se tamo sporazumevaš?
– Učim aktivno njihov jezik, koji se zove bahasa. Inače, nije težak da se nauči. Sporazumevamo se svakako svakodnevno na engleskom.
o Da li se sećaš svog najčuudnijeg sna?
– Sećam se, ne mogu da ga zaboravim, kao da sam ga juče sanjao. Sanjao sam kako su naučnici otkrili genetski kod dobra i zla. Kako genetski kod dobra anulira kod ljudi ljubomoru, zavist, i pohlepu. Zatim su taj kod implementirali čitavom čovečanstvu i deca su počela da se radjaju kao sušta dobrota.
Posle nekog vremena nisu postojali poslovi kao vojska i policija, niti su postojale granice izmedju zemalja. Sve je funkcionisalo, sve do trenutka dok se nisu pojavili vanzemaljci i obavestli nas da smo uspeli i da će nam pružiti tehnologiju kako da napustimo zemlju i da putujemo po drugim svetovima. Čestitali su nam jer smo se dekontaminirali od zla.
Čudno je to što nije bio običan san kada se iz njega nekako trgeneš i probudiš, već je san imao svoj jasan kraj, i , uz sve to, samo sam se probudio posle toga.
o Da li veruješ da je dobro jače od zla?
– Mislim da ne postoji jači u toj borbi, ne postoji pobednik. To je večita borba koja nema kraja.
Sem ako nas naučnici ne spasu od zla.
o Kako žive Balinežani?
Interesantno je da nisam nijednom video gojaznu osobu na ostrvu. Balinežani ležu na spavanje dosta rano i bude se isto tako rano. Zdravo se hrane i dosta se smeju. Ne nerviraju se i ne postavljaju nedostižne ili teško dostižne zadatke pred sebe. Žive za taj dan, bez opterećenja šta će biti sutra ili šta je bilo juče. Svi su mladoliki, i teško je proceniti koliko ko ima godina. Ishrana im se bazira na organskom voću i povrću i malim obrocima.
O Da li ima Srba koji tamo žive?
– Na Baliju nema mnogo ljudi iz Srbije, ali i oni koju tamo žive ili provode odredjeno vreme u toku godine imaju zanimljive životne priče.
O Šta se tebi najviše dopada na Baliju? A šta ti se ne dopada?
– Spiritualna planina Ubud, i surfersko selo Canggu, to su najlepši delovi ostrva. Canggu je selo poznato po dobrim mestima za surf, veganskom načinu života, i poprilično velikom jogi zajednicom.
Najkomercijalniji deo ostvra, Kuta, jeste deo Balija koji ne bih preporučio za obilazak. Kuta je poprilično zapustena, a plaža prljava.
O Šta ti je najinteresantnije u hinduizmu?
– Hinduizam je pored budizma najmirnija religija na svetu. Hinduisti su vedri i nasmejani ljudi, ljudi koji veruju u da treba da žive u kodeksu dobrog, da čine dobro i da će im se u nekom obliku dobro i vratiti.
Hinduisti veruju u reinkarnaciju, i
po tom verovanju smrt nije pravi kraj života, nego je to samo kraj jedne inkarnacije i početak drugog utelovljenja.Možda su baš zbog toga tako srećni.

Intervju / Dr Alen Delabo, tvorac hrono ishrane

autor: Dijana Dimitrovska

naslov: Prave namirnice u pravo vreme

hqdefault

– Ne postoje opasne namirnice. Veća je opasnost kada prave namirnice ne jedete u određeno vreme. U hrono ishrani je veoma važna navika da se namirnice jedu u pravo vreme. Kada to savladate, savladali ste celu teoriju.
Ovo, u razgovoru za naš časopis, kaže dr Alen Delabo, hrono nutricionista i tvorac hrono ishrane koja je iz Francuske, gde je nastala, preplavila svet u najrazličitijim varijacijama. Doktor Delaboabio je u Beogradu da Srbima predstavi svoju teoriju koja tolikim poklonicima u svetu pomaže da ostanu zdravi i vitki.
Na trpezama u Srbiji kukuruz i pšenica, prema istraživanju Poljoprivrednog fakulteta, uglavnom su modifikovani. Da li je tako i u Francuskoj? Da li Francuzi uglavnom jedu modifikovanu pšenicu i kukuruz? Doktor Delabo, koji je ujedno i direktor odseka za klinička istraživanja Evropskog Instituta za istraživanje ishrane i zdravlja, odgovara:
– Veoma malo. Genetski modifikovane sorte, u ovom slučaju pšenice i kukuruza, u Francuskoj postoje ali ih ima vrlo malo. Pre svega zbog politike francuske države ali i zbog brojnih upozorenja o genetski modifikovanoj hrani koja se svakodnevno mogu pročitati ili čuti u gotovo svim medijima. Francuzi, generalno, imaju svest o tome jer je edukacija uradila mnogo. A tamo gde nije, radi se neprekidno kampanja o štetnosti genetski modifikovane hrane.
O Da li hrono ishrana zabranjuje upotrebu pšenice i kukuruza upravo zbog toga što su te dve žitarice najviše genetski modifikovane?
– U hrono ishrani apsoultno su zabranjeni pšenica i kukuruz, jer su alergeni. Ali, da, u većini zemalja pšenica i kukuruz pretrpeli su najviše genetskih promena zbog čega se ne preporučuju jer nemaju nikakva nutritivna svojstva. Pored toga, pšenica sadrži gluten, koji izaziva upale u crevima kod ljudi obolelih od celijakije. Takvi su i ječam, raž i kombinacija pšenice i raži, zbog čega ni njih ne preporučujemo. Umesto tih žitarica, treba jesti proso, heljdu, amarant, pirinač, soja… Naravno, kod žitarica je najvažnije celo zrno i kada kažem žitarice podrazumeva se da su integralne.
O Da li Francuzi imaju i čuvaju svoje stare sorte povrća i voća ali i goveda i svinja?
– Postoji veroma mnogo starih sorti, a zahvaljujući podignutoj svesti o kvalitetnoj hrani i ekspanziji organske hrane, agroinženjeri su ustanovili da stare sorte voća i povrća, koje nisu prskane pesticidima i hemikalijama, na primer, daju podjednako velike prinose kao što daju modifikovane. Isto važi i za živinu i meso. Mislim da će organska hrana pobediti modifikovanu.
O Da li Francuzi znaju šta jedu ili im istinu serviraju velike korporacije?
– Da, uglavnom znaju. Kontrole hrane su rigorozne, a sve je više i vše organske, biološke hrane. Veoma često u Francuskoj javno govorim o tome, govore i drugi, pa je svest na visokom nivou. Ljudi se veoma brinu o kvalitetu hrane koju jedu i glasno postavljaju pitanja da li je ona puna aditiva i hemije, gde je i kako proizvedena, šta tačno sadrži i slično. Na deklaraciji, osim toga, sve piše, ali da, naravno, potreban je i Francuzu tumač za deklaraciju da bi se snašli u nerazumljivim brojevima i slovima koji označavaju razne emulgatore i dodatke.
O Koje namirnice najviše koristite?
– Meso,sir (kačkavalj), ribu, integrane žitarice, mahunarke i organski hleb.
O Koje namirnice nikada ne koristite?
– Mleko i mlečne proizvode sa laktozom. Smatram da sisari treba da uzimaju mleko do 2 godine i ne duže. Posle toga nikako. Trebalo bi jesti samo kačkavalje. Ne bele sireve, već kačkavalje.
O Da li možda znate kakvu hranu jedu Srbi?
– Ne, nažalost, tek ću se sa time upoznati ovde. Znam samo da se ovde malo jede kačkavlj, a mnogo belog sira, što smatram da nije dobro.
O Da li imate predlog kako se zaštiti od pesticida i hemije u jabukama, brteskvama i ostalom voću koje je najizloženije hemijskim tretmanima?
– Kupovati voće i povrće od seljaka. To je za sada najbolji putokaz. Ili birati skuplju, organsku hranu i biti siguran da nije prskana hemikalijama.
O Direktor ste Kliničkih istraživanja Evropskog instituta za istraživanje ishrane i zdravlja. Šta kažu važi izveštaji?
– Kažu da Evropa jede relativno zadovoljavajuću hranu i da organska hrana iz bioloških uzgoja sve više uzima primat.
Dijana Dimitrovska
antrfile
Bolesni
o Da li hrono ishrana koju ste osmilili može da pomogne obolelima od kancera?
– Hrono ishrana ne može da izleči bolesnog, ali ona može da pomogne da organizam postane otporan i jak. Hrana je od koristi jer pomaže da se telo bori. Kod zdravih osoba, hrono ishrana pomaže da budu zdravi i lepi.
antrfile
Obroci
Najvažniji obrok u hrono ishrani je doručak, a zatim, podjednako važan, ručak. Ta dva obroka pomažu da se telo tokom noći obnovi. Nikada ih ne treba preskakati i nikada ih ne treba vremenski mnogo pomerati.
antrfile
Dame
Dr Alen Delaboa ne preporučuje uzimanje supi, čorbi i bujona, osim kada je veoma vruće, zbog elektrolita. A damama koje ne žele da imaju celulit posebno preporučuje da supe, čorbe i bujone nikako ne jedu uveče.
Antrfile
Dozvoljeno
Hrono ishrana je način života, ali to ne znači da ne smete da se ponekad ponašate slobodnije. Jednom do dva puta sedmično, jedite slobodno ono što vam duša želi. To važi i za slatkiše i veoma slatko voće. Ali samo jednom, najviše dva puta nedeljno.