Prof. dr Miroslav Đorđevića, urolog svetskog glasa

autor: Dijana Dimitrovska
naslov:
 TRANSRODNI OSVAJAJU SVET

sa delom tima

Srpska prrestonica – meka je za transrodne! Ovde dolaze ljudi iz celog sveta da vide splavove, pojedu ćevape i promene pol! Samo sa prostora bivše Jugoslavije u Beogradu je iz jednog u drugi pol „prešlo” 500 ljudi. Za sada, Na Balkanu, između muškaraca koji se postali žene i žena koje su postali muškarci je – mrtva trka. Podjednak broj jednih i drugih je promenio pol. U svetu, međutim, nije tako.
Kako objašnjava prof. dr Miroslav Đorđević, svetski priznati hirurg u oblasti transrodne medicine i urolog Dečje univerzitetske klinike u Tiršovoj, koji je uradio više od hiljadu operacija, na globalnom nivou više je za nijansu onih koji se prepoznaju kao transžene.
– U svetu je više je kandidata za konverziju iz muških u ženske genitalije – kaže prof. dr Đorđević.
O Iz vašeg iskustva, ko menja pol?
– Pol je nemoguće promeniti. Mi se radjamo sa genetskim polom i on se ne može menjati. Što se tiče rodne disforije ( poremećaja identiteta), transrodne osobe se rađaju sa genitalijama jednog pola, ali ih ne prohvataju i od najranijeg detinjstva se kod njih javlja nesklad. To je veoma težak osećaj, koji rezultira čak i u pokušajima samoubistva. Stručnjaci koji se bave ovom vrstom medicine su na velikom zadatku da ovu veoma brojnu populaciju podrže i pomognu da se uklope i nastave da žive život kao i svi drugi.
O Odakle su ljudi koje ste operisali?
– Ako govorimo o osobama koje se operišu u našem, beogradskom centru, onda je to oko 70 – 100 osoba godišnje. Od njih, 10 je iz Srbije, 15 iz ostalih bivših jugoslovenskih republika, a svi ostali iz različitih delova sveta, od Japana do Brazila, od Kanade do Južne Afrike.
O Šta je to u psihološkom smislu što ih tera da ne budu to šeto su?
– To je veoma dobro definisano. I mi, profesionalni akteri, to razaznajemo, svako na svoj način, psihijatri, psiholozi, endokrinolozi, hirurzi , sociolozi, prilazimo, svako sa savoje strane, da pomognemo i omogućimo im život dostojan njihovog postojanja.
O Zašto neko želi da promeni pol?
– Transrodne osobe se osećaju tako i to je u sklopu definicije rodneog nesklada, da se rodite u telu jednog, a osećate se u drugom polu.
O Da li je i pre 50 godina kada nije bilo moguće operacijom promeniti pol, bilo toliko transrodnih ljudi, ili je mogućnost da može sve da se menja, pa i pol, povećala broj zahteva?
– Svakako. Otkako je sveta, postoji i rodni nesklad. Istorijski gledano, oduvek su postojali zapisi o ovakvim osobama, samo što su opisi odgovarali vremenu u kojem se živelo. Danas je situacija drugačija, svet je otvoren, informacije su dostupne, pa polako, i ove do skora potpuno prikrivene osobe izlaze na sunce naših života i traže pomoć.

u operacionoj sali
O Da li je promena pola trend ili potreba?
– Medicinski indikovana procedura kod osoba sa poremećajem polnog identiteta nikada hir, nikada samo želja, uvek skup postupaka u svrhu prilagodjavanja tela onom polu u kojem se te osobe osećaju.
O Da li je promena pola vezana za seksualnost? Da li ti ljudi menjaju pol zbog potrebe da se seksualno izražavaju na muški odnosno na ženski način?
– Seksualna opredeljenost nije puno vezana za transrodnost. Ove osobe mogu da prodju kroz tranziciju i da kasnije pokazuju homoseksualnu orijentaciju. No, to nema veze za tranzicijom.
O Da li imate povratnu informaciju od onih koji su promenili pol, da li su zadovoljni time što su uradili?
– To je najveća prednost našeg tima. Mi smo u kontaktima sa skoro svim osobama koje su tranziciju imale sa našim timom. Njihova osećanja, stil života, zadovoljstvo i nezadovoljstvo, samo nam kazuju šta treba da menjamo u našem odnosu, operativnim tehnikama i pristupu. I mi se menjamo, prilagodjavamo i činimo sve da budemo bolji i bolji terapeuti.
O Šta se dešava sa onima koji su promenili pol, pa im se ne svidja i žele da se vrate u „ prvobitno stanje”?
– To su za sada i na sreću, sporadični slučajevi. Beogradski centar je publikovao rezultate 7 osoba koje su se pokajale i poželele povratak na staro. Na taj način mi smo postali centar sa najvećim brojem ovakvih osoba. I to nas razlikuje od drugih. Interesantno je da se njihov broj povećava i da sada imamo u procesu još desetak osoba sa sličnim problemom. Naše je da na to ukazujemo i prizivamo na savesti sve one koji olako šalju osobe na tranziciju genitalija, a u suštini transrodnost nije potvrdjena. Na sreću, od skoro 500 osoba sa prostora bivše jugoslavije, koje su prošle tranziciju sa našim centrom, nijedna se nije pokajala.
O Spremate se za prvo presadjivanje penisa.Dakle, nikada nigde nije presadjen penis?
– Jeste. U par slučajeva kod osoba koje su izgubile najveći deo penisa na različite načine. Ali, nikada nije transplantiran penis kod transmuškarca, tj. bivše žene. To i jeste najveći izazov. I mi na tome radimo. Za sada u eksperimetalnim radovima, pripremajući se za taj najveći poduhvat. Najveći problem je bioetički kodeks, tj. dozvola da se radi transplantacija životno nevažnog organa, i takva osoba ostavi na ozbiljnoj imunoterapiji koja može da ošteti, manje ili više, životno bitne organe. Sa druge strane, osnovno pravo čoveka je da odlučuje o svom telu. Tu se sada lome koplja izmedju nekoliko mogućih opcija. Sa pozicije hirurgije, naše je da učimo i unapredjujemo svoja znanja i veštine kako bi mogli da pružimo optimalan tretman u ovakvim slučajevima.
O Da li osobe koje su promenile pol mogu da dožive orgazam? I, da li žena koja je postala muskarac ima muški ili ženski orgazam? I obrnuto, da li muskarac koji je postao žena ima ženski ili muški orgazam? Uopšte, da li oni imaju seksualno zadovoljstvo?
– Svakako. Možete videti savremenu literaturu i naći ćete da je orgazam i seksualno zadovoljstvo omogućeno u viskom šprocentu. Što se naših iskustava tiče, seksualno zadovoljstvo i orgazam su ostvareni u preko 80 odsto operisanih osoba. Ali da razjasnimo. Orgazam ne zavisi od izgleda genitalija, orgazam se postiže iz glave. I sami znamo koliko osoba može da orgazmira samo na osnovu fantazija, i bez ikakvog kontakta. Transrodne osobe, u zavisnosi od seksualnih želja, imaju svoje fanazije, kontakte i odnose, koji im u najvećem procentu omogućavaju zadovoljavajuće seksualno iskustvo. O tome ima relevantnih podataka u stručnoj literaturi.
O Rekli ste da je pre desetak godina bio odnos transrodnih 1: 30.000 a danas 1: 3000. Zašto je, po vama, sve više ljudi koji su transrodni? šta se to dešava u svetu?
– Veća informisanost, otvorenost, mogućnost i sloboda za ličnim izražavanjem. Pa imamo 1.4 miliona u Americi i više od 1.5 miliona u Evropi. Možete samo zamisliti koliko iama transrodnih osoba u zemljama sa više od milijardu stanovnika.
O Zašto nećete da idete u Ameriku da živite i radite, gde vas pozivaju kao vrhunskog stručnjaka?
– Ja idem stalno u Ameriku, imam sjajne profesionalne kontakte i divnu saradnju. Transfer „živeti i raditi” podrazumeva sijaset drugih okolnosti. Ovaj odnos, koji sam razvio i dalje razvijam, omogućava da se obe strane razvijaju na idealan način. I što bismo to menjali. Većina misli da je američki san ideal, ali ja sam svoj san ostvario i sanjam ga kao planetarni hirurg sa sedištem u mojoj Srbiji. I iz dana u dan dokazujem da je to itekako moguće.

Dijana Dimitrovska

Nebojša Đorđević

Gostovanje
O Često „ gostujete” po inostranim bolnicama? šta vas najviše fascinira, u SAD recimo?
– Nema tu fascinacije. Ja se trudim da ostvarujem profesionalne kontakte ss svim institucijama u svetu. Samo tokom janura sam posetio tri univerziteta u Švedskoj, Nemackoj i Engleskoj. Spremam se i za Ameriku u aprilu i maju.

miro djordjevic

Specijalna viza
O Zašto ste vi postali planetarno poznati, i uz to i dobili američku specijalnu vizu i mogućnost da radite u jednoj od najbogatijih američkih klinika, a ostale beogradske kolege koje su takodje odlični urolozi – nisu?
– Rad je uz rezultate ključni momenat u ovom pozivu kojim se bavim. Svoje mladje kolege učim da se svaki rad sa izuzetnim rezultatima prepoznaje kad – tad. U mom slučaju se to i potvrdilo. Ogroman rad, uz bavljenje naukom, publikacije, nastupi na stručnim sastancima, sve to vodi ka želji najvećih i najboljih da vas uključe u njihove timove. Posebna viza i 01 status je po definiciji rezervisan za strance sa izvanrednim doprinosom u nauci. Ne poznajem ikoga iz medicinske struke ko je dobio ovakav status sa prostora bivše Jugoslavije. To ne znači da mi nemamo vrhunske stručnjake. To znači da Amerika nema nekoga ko je sličan meni i da nastoji da me uključi maksimalno u njihovu medicinu sa iskustvom i veštinama koje posedujem.

Pogled u budućnost
O Iz ugla vašeg zanimanja, kako vidite svet za 50 godina?
– U domenu medicine, očekujem da neće biti nerešivih problema, da će se život produžiti i biti ispunjen kvalitetnim sadržajima. A sebe, skoro da sam siguran, vidim sa svima onima koji su bili pre mene i kojima ću se pridružiti sa nekim novim pričama.

Miloš Zlatanović, zlatni momak koji je izvezao talenat

autor: Dijana Dimtirovska
naslov: NAGRADE PIŠU VIZU

17192088_1319208608140355_2155622552380499047_o

Miloš Zlatanović, grafički dizajner iz Vranja – pronašao je najkraći put za dobijanje američke vize. Osvojiš nagrade na konkursima i , eto te u avionu preko bare. Da vredi zlata, Miloš je počeo da dokazuje kada je osvojio nagrade za dizajn novčanice od 100 dolara na koju je stavio lik Nikole Tesle i tipografskog pisma Kanibal koji je otkupila kompanija Nike. One su mu potpisale vizu, pa je naš mladi stručnjak spakovao kofere za  Ameriku. Sada je u  u Čikagu, gde trenutno radi kao grafički dizajner u kompaniji „Designer and Gentleman”.
o Da li je to sreća, ili je dokaz da svaki talenat mora da bude prepoznat i nagrađen?
– Uz mnogo rada i malo sreće sve je moguće. Kao neko ko je tek došao u Ameriku, biti angažovan u industriji kojoj priparada je jako teško. Mi, dizajneri imamo tu sreću da u nekim slučajevima, sertifikati i
diplome nisu neophodni za naše angazmane, već se ceni vaš rad i „poslednji projekat“.
o Šta za mladog stručnjaka znači odlazak u Ameriku?
– Biti u najboljem tržištu na svetu kao grafički dizajner je pravi blagoslov. Zahvalan sam što imam priliku da ovde dokažem svoj kvalitet. Jer već sutra vam se život može promeniti iz korena, jer u Americi – informacije, prilike, ideje lete brzinom svetlosti. Ukoliko imate pravu ideju, onda je to – to.
o Šta konkretno radiš sada?
– Angazovan sam na više projekata kompanije Designer and Gentleman. Najnoviji projekat je novi logo i vebsajt donedavnog košarkaša Chikago Bullsa, Nikole Mirotića. Radimo na projektima
Personal Brandinga za Celebrities ili VIP… Inače radim video produkciju, radim na svojim novim fontovima. Razvijam interesantnu mobilnu aplikaciju, o tome više neki drugi put.

20156036_1490600624334485_1291385961273082704_n


O Radio si i za Mekdonalds?
Mekdonalds je veoma uspešna globalna kompanija koja se hrabro nosi sa izazovima koje fast-food industrija nameće. Na prvom mestu, to je kvalitet hrane. Imao sam priliku da se bolje upoznam sa tim
brendom, saznam strategije McDonaldsa za narednih 5 godina, a moj angažman ticao se fonta koji je, očigledno, na moju veliku radost i zadovoljstvo, mogu slobodno reći pomerio granice u tipografiji.
Ipak, sportski rečeno, to je bila pozajmica jer sam se nakon završenog angažmana na projektima za “Mek”, vratio svom osnovnom poslu, a to je rad u kompaniji „ Designer and Gentleman”.
o Dobio si nagradu za dizajn novčanice od 100 dolara gde si stavio lik Nikole Tesle. Da li veruješ da to idejno rešenje može da zaživi jednog dana?
– To je bio eksperimentalni projekat, ali u budućnsti, ko zna! Drago mi je da u Americi svest o značaju Tesle i pravoj istini o njegovom neizmernom doprinosu globalnih razmera polako izlazi na svetlost dana. Inače, pomenutu nagradu je dodelio jedan od najprestižnijih američkih dizajn magazina – “Graphic Design USA” u
kategoriji Best Branding of 2017. Takodje, moja druga dizajnerska rešenja novčanica, konkretno, srpskog dinara, naišla su na veoma pozitivne reakcije i mnogo nagrada od kojih je najznačajina
Grafisova za najbolja dizajn ostvarenja u 2018. godini. Moji radovi su se tako našli u Graphisovim publikacijama koja se distribuiraju po celom svetu, zajedno sa radovima autora kao sto su: PepsiCo
Design and Innovation, Ogilvy, Mirko Ilic, Leo Burnett i mnogi drugi.
O Dobio si, pre dve godine, za tipografsko pismo „Kanibal“ nagradu
američkog časopisa Print. Da li je to pismo zaživelo negde u
upotrebi?
– Kanibal Font je otvorio mnoga vrata! Nakon objavljivanja 2016. godine nagradjen od Fakulteta
Primenjenih umetnosti u Beogradu kao najbolji rad iz oblasti pisma u toj godini. Print – Best in Class nagradu je osvojio ispred radova studenata sa umetničkih koledža iz Njujorka i San Franciska.
Nemački Tipodarijum je Kanibal Font uvrstio u 366 najboljih svetskih fontova 2017. godine i kao dobitnik italijanske A’Design nagrade izložen je na nedelji dizajna u Šenženu u Kini, podržanoj od
Uneska. Ali, ipak, mislim da je najveće moguće
priznanje koje je ovaj font mogao dobiti i meni najdraže to što je u vlasništvu Najkija. Dok sam radio font, pisao sam “Just Do It” slogan sa njim i gledao kako bi izgledalo sa Nike logom pored, i to se
zaista na kraju dogodilo! Nike je postao zvanični vlasnik Kanibal Fonta, na šta sam jako ponosan.

– Iako sam imao mogućnost da radim u Srbiji, ipak sam veću priliku video u radu ovde. Ipak je ovo mnogo razvijenije marketišnko tržište, svi trendovi nastaju ovde. Želeo sam da budem na izvoru informacija i mogućnosti i verujem da će i Srbija imati benefit od mog rada jer po prirodi našeg posla, ima mogućnosti za angažman preko interneta.
O Da li je san svakog mladog stručnjaka u Srbiji da ode iz svoje zemlje?
– Ne mislim da je san svakoga da ode iz zemlje, a za one koji to žele, verujete, nije nimalo lako. Moj san je bio da radim na mnogo većem tržištu, koje nudi puno više mogućnosti.
o U čemu se razlikuje posao u Americi i posao u Srbiji?
– Dva sveta. Način na koji se biznis vodi u Americi je sa mnogo više logike, praktičnosti,efektivnosti. Traži se kvalitet, a ne u kojoj si stranci.
o Šta ti se konkretno najviše dopada u Americi?
– Amerika imigrante obično ne nagradi nešto puno u prvih par godina. Tada je teško i na to svi treba da budu spremni. Ono što Amerika može kasnije da pruži, čemu se svi mi nadamo, ne može nijedna druga zemlja.
o Da li ima nešto što ti se ne dopada?
– Gužve u saobraćaju umeju da budu pakao.
O Kako ti iz Amerike izgleda život u Srbiji i sama Srbija?
– Srbija je najlepša zemlja na svetu, za mene će uvek biti, ali na ljudima koji je vode i tamo žive je sada zadatak da je organizuju i naprave jos lepšom. Mislim da ima jako puno potencijala koji nisu iskorišćeni na pravi način.
Dijana Dimitrovska

Odlaze mladi
o Da li među tvojim kolegama ima još onih koji su otišli za inostranstvo?
– Na žalost Srbije, da. Mnogi su našli angažmane u inostranstvu, i lavovski se bore za svoje pozicije u firmama, samostalnim biznisima ili startapima. Tešim sebe da su to naši najbolji ambasadori. Ne misleći samo na dizajnere nego sve ljude koju su otišli iz zemlje.

19420496_1455090671218814_2711594411052821014_n

Poštuju svaku sekundu rada
O Šta ti se najviše svidja u Americi?
– Sa poslovne strane, svidja mi se to što se svaki sekund rada ceni, što se ugovor o radu poštuje do poslednjeg slova na papiru. Sa privatne, ja živim u Čikagu koji je, znamo svi, najveći srpski grad van Srbije… hrana, naša muzika, predstave.