Intervju/ Profesorka Jasmina Vujić

Vrata za mlade koji bi se iz inostranstva vratili u Srbiju su zatvorena a to je poslednji nivo uzbune

OVO NISMO ZASLUŽILI

Piše:Dijana Dimitrovska

Ako se izuzmu ratovi, Srbija je danas u jednoj od najtežih situacija u celoj svojoj istoriji. Profesorka Jasmina Vujić, prva žena dekan katedre za nuklearni inženjering na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju – navodi razloge za to:

-Zemlju vode bezidejni, korumpirani ljudi, bez mnogo znanja i iskustva, sa kupljenim diplomama, moralne nakaze – kaže ona u razgovoru

za „ Slovo“.

– To je najgora moguća kombinacija nadobudnosti (arogancije) i neznanja, sa rukama na polugama vlasti. Kola idu nizbrdo, Titanik tone. Snishodljivost prema strancima, i brutalna opresija sopstvenog naroda. Ne postoji sloboda štampe. Sve je u rukama jednog čoveka, koji umišlja da je drugi Tito. Sve institucije državnosti i vladavine prava su uništene. Proizvodnja lažnih afera, demonizacija i blaćenje svih onih koji imaju hrabrosti da ukažu na partokratiju, urušavanje institucija, izdaju nacionalnih interesa. Minimalno se ulaže u obrazovanje i nauku, te nam Beogradski univerzitet tone na Šangajskoj listi. Otvara se gomila privatnih fakuleta, gde mogu da se kupe diplome a da nikada niste prisustvovali nastavi. Najbolji stručnjaci i naučnici zato odlaze, a mladi, koji vide da se obrazovanje i pošten rad ne ceni već pripadnost partiji na vlasti, listom napuštaju zemlju. Hara bela kuga, jer mladi odlaze, jer mladi ne mogu da nađu pristojan posao od kojeg bi izdržavali porodicu. Uvek kažem, zemlja iz koje je mladost otišla, nema budućnosti.

O Šta bi trebalo da se uradi da se Srbija postavi na noge?

-U suštini, vrlo malo. Treba dovesti prave, kvalitetne, nekorumpirane, i stručne ljude na vodeća mesta. Takvih ima i u Srbiji i u rasejanju, ali im jednostavno nije pružena prilika da pokažu šta mogu. Zemlje koje su to shvatile i dovele svoje najveće stručnjake iz rasejanja, napreduju neverovatno – od Južne Koreje, Izraela, Kine, Japana. Mnogi moji doktoranti iz ovih zemalja su se vratili nazad posle završenih studija, jer su im ponuđeni fantastični uslovi za rad. Znači, za svaku strategijsku oblast razvoja, treba sastaviti timove stručnjaka iz zemlje i rasejanja, i ova zemlja bi procvetala za vrlo kratko vreme. Jurnjava za stranim investicijama je potpuno pogrešan prilaz rešavanju problema. Strane kompanije i banke izvlače profit iz Srbije, Srbija nastavlja da se dalje zadužuje, a srpski narod postaje sve siromašniji. Još jedan od osnovih uslova za dalji napredak je da se postave temelji pravne države. Srbija danas to nije. Partokratija je ugnjezdila u svim sferama društva.

O Šta treba Srbi da nauče? I od koga?

– Prvo, treba da naučimo sopstvenu istoriju, slavnu istoriju srpskog naroda. Drugo, treba da naučimo da cenimo sebe, svoje sposobnosti i svoju pamet, a ne da verujemo da je sve strano bolje od našeg. Treće, moramo da povratimo naše tradicionalne vrednosti, jer bez njih nećemo moći da opstanemo kao nacija. Četvrto, matica i rasejanje moraju da rade zajedno.

O Zbog čega su matica i dijaspora u večitom raskoraku?

-Oni koji su stigli na vlast koristeći se korumpiranošću, lažima, obećanjima koje su dali stranim interesenim sferama i koja su suprotna od srpskih nacionalnih interesa, naravno da se plaše da bi obrazovano patriotsko rasejanje ugrozilo njihovu vlast. U Srbiji kontrolom medija vladaju, ali to ne mogu da rade sa rasejanjem. Zato se plaše da rasejanje dobije veći uticaj u medijima i u društvu uopšte.

O Šta može da ih zbliži?

– One zemlje koje su shvatile da moraju da sarađuju sa svojim rasejanjem daleko brže napreduju. Otvoren razgovor o problemima u kojima se zemlja nalazi i kako da se to prevaziđe.

O Šta diajspora može da dorpinese matici, ne uzimajući u obzir ko je na vlasti?

– Naše rasejanje, naročito u SAD je veoma obrazovano. Imamo dosta naučnika, profesora, lekara, inženjera, vlasnika kompanija…Naše kolege rade na najčuvenijim univerzitetima, u najvećim laboratorijama, u svim kompanijama u Silicijumskoj dolini. To znači da uz znanje i imaju ogromno iskustvo kako uređeni sistem funkcioniše, koje reforme su potrebne za uspešnu nauku, obrazovanje, kako da se pokrenu fabrike, privreda i poljoprivreda. Rasejanje može takođe da ulaže, da donese projekte, da pomogne u prenosu modernih tehnologija i ideja. Za sada, većina pokušaja i predloga iz rasejanja je odbijena.

O Šta valja činiti da se povežu mladi u dijaspori sa maticom?

– Dosta radim sa studentima našeg porekla u sanfranciskom zalivu. Na primer, sedam ili osam godina uzastopno smo organizovali srpske kulturne večeri na Berkliju, gde smo imali više od 200 ljudi. Teme su bile od Sv. Save i Nikole Tesle, do Pupina, uloge Srbije u Prvom svetskom ratu i naših srpskih žena heroina. Naši mladi ljudi su pripremajući ove kulturne večeri istovremeni učili o svom poreklu, istoriji, jeziku i kulturnoj baštini. Takođe smo pre 20 godina osnovali Udruženje elektroinženjera našeg porekla u SAD, koje svake godine dodeljuje nagrade i stipendije studentima Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Ovo Udruženje takođe dodeljuje i humanitarnu pomoć i kompjutersku opremu. Uradili smo i anketu pre više od 10 godina među 400 mladih u SAD i Kanadi. Tada je više od 60 odsto želelo da se vrati u Srbiju. Nažalost, vrata za njih su bila zatvorena, kako na univerzitetima, tako i u privredi. Znam dosta primera mladih stručnjaka koji su se vratili u Srbiju, i onda je razočarani ponovo napustili.

O U Srbiji ste napravili organsku baštu. Kako napreduje?

– Većina ljudi ne shvata da kvalitet hrane u doba kada je moja generacija odrastala, i sadašnji kvalitet hrane u Srbiji ne mogu da se porede. Umesto da se ulagalo u kvalitetnu hranu i zdravu ishranu, selo je uništeno, veliki poljoprivredni kombinati prodati u bescenje, dozvoljena je nesrazmerna upotreba pesticida i herbicida zarad povećanja proizvodnje i profita, dozvoljena je upotreba GMO proizvoda, i što je najnegativnije uticalo na našu proivodnju, dozvoljeno je uvozničkom lobiju da uvoze jeftinu, nekvalitetnu i nezdravu hranu, bez ikakve kontrole. Moj muž i ja smo pokazali da i oni koji nikada ranije nisu živeli na selu, mogu da se posvete seoskom načinu života, odgajanju zdrave hrane bez korišćenja pesticida i herbicida, odgajanju stoke (koza, kokošaka, svinja…) uz korišćenje prirodne hrane proizvedene na imanju. Naravno da zdrava organski proizvedena hrana mora da bude skuplja jer je prinos manji, ali ako treba da biramo između zdravlja i skuplje hrane, ja biram zdravlje. Svako može da posadi bašticu i na malom parčetu zemlje. Na žalost, kod nas se to ne ceni, mladi beže sa sela da se nikada ne vrate, a država zaboravlja da ulaganje u selo znači ulaganje u zdravlje nacije. Trudimo da pronađemo i sačuvamo stare sorte.

O Da li imate neko čudesno mesto u Americi i Srbiji?

– Živimo skoro 30 godina u jednom od najlepših zaliva na svetu – San Francisko zalivu. Divna priroda, prelepi pogledi, neverovatna klima. Problemi? Ogromne saobraćajne gužve, većina ljudi provede više od dva sata dnevno sedeći u kolima. Liberalna politika, legalizacija nekih droga, blaga klima, u zadnjih par godina dovela je do priliva ogromnog broja beskućnika, zavisnika od droge, alkohola, sa ranim psihološkim problemima. Umesto da se ovim ljudima pomogne, oni su prepušteni sami sebi i ulici. Drastično je povećan kriminal, u pojedine delove grada se ne sme ni po danu ići, gradski prevoz se pretvorio u prljavu rupu. S druge strane, Srbija je prepuna divnih mesta, od planina, šuma, reka, jezera,.. Ja ne mogu da shvatim da ljudi ostavljaju tu lepotu da bi živeli u zagađenim gradovima. Zato kad dođem u Srbiju, najviše vremena volim da provedem na našem imanju u Šumadiji, u čistoj prirodi sa mnogo potoka, šuma, proplanaka, ptica.

O Mnogi ljudi su nesrećni jer veruju da nema pravde. Da li pravda na kraju ipak pobedi?

– Verujte mi, od najranijih godina sam uvek bila optimista i verovala da su ljudi u suštini dobri, i da ako činiš dobro, dobro će ti se vrtiti. Kako vreme prolazi, počinjem da sumnjam u ove narodne mudrosti, jer je svet trenutno strašno destabilizovan, preovlađuje pohlepa i zavist, svetom vladaju korumpirane korporacije i grupacije, čiji je cilj, između ostalog, da unište to uporište na čemu stoji svet, a to je porodica. Izolovane jedinke, odvojene od porodice i tradicionalnih vrenosti, morala i etike, lako je zastrašiti, uceniti gubitkom posla, i naterati da rade ono što ne žele. Ja se duboko nadam da je ovo sve prolazno i da ćemo ipak živeti u svetu u kome pravda pobećuje. Rukovodstvo Srpski narod ne zaslužuje trenutno rukovodstvo. Na žalost, u predizbornoj kampanji 2012. godine, SNS je predstavio patriotsku platformu, obećavajući da će ”živote dati a Kosmet sačuvati”, da bi posle pobede potpuno promenili priču. Dobro pamtim kad je Vučić posle izbora izjavio: ”Promeniću svest srpskom narodu i to ću uraditi brzo”. To je zastrašujuće, a on to zaista radi. Izrugava se našoj istoriji, generacijskim sećanjima, našim slavnim herojima, izrugava se svemu što je normalno, moralno, vredno, ismejava tradicionalne vrednosti na kojima je naš narod opstao kroz vekove. Naša prava intelektualna elita se ismejava i ponižava, a na čelo se stavljaju neobrazovani mediokriteti koji u normalnim okolnostima nikada ne bi imali šansu ni psa da vode na lancu. Vrlo brzo je preuzeo sve medije i 24 sata na dan bombarduje srpski narod lažima i uvredama. U Vladi su ministri koji su ili kupili ili prepisali doktorate. Za jednog ministra se tvrdi da ni redovne studije nije završio regularno, a da ne govorimo o doktoratu. Ministar koji vodi resor obrazovanja i nauke, nije se nikada bavio naukom. Ministarka koja je nekada bila zadužena za energetiku a sad gradi puteve, je smenjena sa prethodne funkice jer je probala da potkopa već potpisani energetski sporazum sa Rusijom. Ministar inostranih poslova smatra da je u opisu njegovog posla da zabavlja strane zvaničnike svojim pevanjem! Ne, Srbija

i srpski narod ne zaslužuje ovu pošast.

Dijana Dimitrovska

TESLA

-Nažalost. Mnogi, koji nikada ništa nisu postigli u životu, koriste ime našeg velikog naučnika i pronalazača ne bi li se i njihovo ime negde pojavilo. S druge strane, srpska država je malo (ili ništa) uradila da se podigne ugled Nikole Tesle i u zemlji i u svetu. Čak Hrvatska više radi na toma (mada to čine jer svojataju Teslu). Moji prijatelji iz Vašngtona, Robert i Simonida Ut, su skoro bankrotirali, jer su iz svojih ličnih sredstava finasirali istraživanja i napravili izvanredan film ”Tesla gospodar munja”, koji je puno puta prikazivan na američkoj televiziji. Niko im iz Srbije nije pomogao, niti su im dali bar simbolična priznanja. Evo, to je jedan od primera šta naše rasejanje može da uradi na podizanju ugleda srpske nauke i kulture u svetu.

NUKLEARKE

-Ljudi se plaše onoga o čemu malo znaju. Imamo i grupe koji promovišu taj strah. Kao i svaka druga visoka tehnologija, nuklearna energije može da se iskoristi za dobrobit čovečanstva ili za njegovo uništavanje. Ljudi su se upoznali prvo sa destruktivnom moći nuklearne energije kroz uništavanje Hirošime i Nagasakija. Ipak, mi smo uspeli da ukrotimo ovu goropad, i danas moderne nuklearne elektrane mogu da efikasno i jeftino proizvode električnu energiju.

BIOGRAFIJA

Prof. dr Jasmina L. Vujić je prva žena dekan katedre za nuklearni inženjering na jednom od 10 najboljih i najcenjenijih fakulteta u Americi , na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju. Nakon dekanske pozicije, Jasmina je ostala redovan profesor na fakultetu dok je ujedno radila na osnivanju Centra za nuklarna istraživanja, čiji je i direktor. Jasmina je potpredsednik Tesla memorijalnog udruženja u Njujorku. Jasmina Vujić je nekadašnji naučni saradnik Instituta za nuklearne nauke Vinča. Rođena je u Loznici 25. decembra 1953. godine. Roditelji su bili učitelji u selu Zavlaka, u Rađevini, ali su dobili premeštaj za Šabac, tako da je Jasmina tamo odrasla i završila osnovnu školu i matematičku gimnaziju.