Intervju / Dr JasminaŽivković

Autor: Dijana Dimitrovska

I bi – svet

Živimo u vasioni čiju starost ne možemo sasvim da izračunamo, okruženi zvezdama čiju udaljenost od nas i među njima ne znamo tačno, u kosmičkom prostranstvu ispunjenom materijom koju ne možemo da identifikujemo, zakonima koje ne razumemo. Ne znamo kako je sve nastalo gore, ne zanamo kako je život nastao dole, na Zemlji.

Ali – trudimo se da proniknemo u tajne života čoveka, Zemlje i vasione . Daleko od interesovanja potrošačkog društva koje sve manje zna i sve manje želi da zna – naučnici među kojima i naših sedam, okupljeni oko svetskog zajedničkog projekta ATLAS traže odgovore na suštinska pitanja.

– ATLAS je jedan od četiri glavna eksperimenta na Velikom hadronskom sudaraču u CERN-u (LHC) – kaže dr Lidija Živković jedan od naših fizičara koji radi na ovom pojektu. – To je

eksperiment fizike čestica, i naučno istraživanje ATLAS-a koristi precizna merenja kako bi pomerilo granice ljudskog znanja, tražeći odgovore na fundamentalna pitanja kao što su: Koji su osnovni elementi materije? Koje su osnovne sile u prirodi? Da li možda postoji sveobuhvatnija osnovna simetrija našeg univerzuma?

o Koliko je naučnika uključeno u taj posao?

-Na ATLAS-u radi 3000 naučnika među kojima i nas sedmoro iz Srbije, iz 38 zemalja sveta. To je jedan od najvećih saradničkih napora ikada u nauci. Skoro 1200 studenata doktorskih studija uključeno je u razvoj detektora, prikupljanje i analizu podataka.

o Kako izgleda hadronski sudarač?

– Dugačak je 46m i prečnik mu je 25m, a nalazi se u jami skoro

100 metara ispod zemlje. Snopovi čestica koje proizvodi LHC kreću se na energijama do 7 biliona elektronvolti, odnosno na brzinama do 99.9999991% brzinesvetlosti i sudaraju se u centru detektora ATLAS proizvodeći nove čestice, koje se onda razlete u svim pravcima.

Više od milijardu interakcija između čestica se desi u detektoru ATLAS svake sekunde, što odgovara prenosu podataka iz 20 istovremenih telefonskih razgovora svake osobe na planeti. Samo jedan od milion sudara obeležen je kao potencijalno intresantan, i snima se za kasnije proučavanje. Detektor prati i identifikuje čestice za istraživanje širokog spektra fizike, od proučavanja Higsovog bozona i top kvarka do potrage za dodatnim dimenzijama i česticama koje mogu činiti tamnu materiju.

o Gde vam se više sviđa život , u Izraelu ili u Americi?

– Ja sam živela i radila u Izraelu pet i po godina, u Americi sedam i po, i petnest meseci u francuskom gradiću nedaleko od Ženeve dok sam radila u Cernu. U Izraelu i u Americi za nauku izdvaja daleko više iz budžeta nego u Srbiji po glavi stanovnika. U Americi postoji jasan način finansiranja i model koji inspiriše ljude da napreduju. Za Srbiju je Izrael odličan primer. Ulaganje u nauku i obrazovanje se vraća kroz razvoj industrije i društva. Ako pređem na lično, obe zemlje su dobre za imigrante, čovek ni u jednoj nije stranac, i jako je lako uklopiti se. Amerika je verovatno idealana useljenička zemlja naročito za mlade, pošto je tako ustrojena da se sve može. Ali postoje i posledice, nije dobra za slabe, za bolesne i za stare. Takođe, mada je to moja impresija, ne druže se previše. Izrael je socijalna država koja štiti svoje slabe. Možda su neke mogućnosti manje nego u Americi, ali može se živeti daleko opuštenije.

  O Šta ste vi i vaše kolege saznali o kosmosu?

– Praktično sve što znamo o kosmosu, a danas znamo dosta, znamo zahvaljujući eksperimentima i opservacijama u fizici i astronomiji. Naprimer, trenutni eksperimenti u Cernu ispituju pojave koje su se, prema teoriji o evoluciji vasione, desile u vremenu znatno kraćem od jedne sekunde od trenutka velikog praska.

o Da li je kosmos beskonačan?

  – Na to pitanje danas ne postoji tačan odgovor. Vidljivi deo vasione je konačan, to je posledica konačnosti brzine svetlosti, ali to ne znači da je cela vasiona niti konačna, niti beskonačna.
o Da li se zna šta je tamna materija od koje je sastavljen kosmos?

– Tamna materija, po pretpostavci, jedan je od sastavnih delova kosmosa. Postoje astronomske opservacije koje ukazuju da je ukupna masa vasione znatno veća od vidljive, a onda je ta nevidljiva u stvari tamna materija. Dosada nije pronađena čestica, ili čestice, koje bi objasnile ukupnu količinu tamne materije.

   o Gde se u svakodnevnom životu primenjuju naučna otkrića na kojima radite?

– U kompjuterskoj tehnologiji, u svetskom zdravstvu koje je dobilo više 10.000 akceleratora koji se koriste u lečenju, ili direktno,u radiohirurgiji. Jedan takav uređaj, Iks-nož, postoji u Srbiji od prošle godine. Meni je fascinantan pojekat Retina gde se ispituju nove tehnologije koje bi jednog dana omogućile slepima da vide, na primer. Drugi, trenutno aktuelni, primer su razvoj mašinskog učenja (machine learning), veštačeke inteligencije i metoda obrade velike količine podataka (data science). Ove tehnike i metode imaju veliku primenu u raznim industrijama, pomenuću finansije na primer, gde može da se predvidi kretanje tržišta.
 

  O Šta vam je san na naučnom planu?

– Davno sam prestala da sanjam…

  O Ako je svet zahvatila epidemija materijalne podanosti, gramzivosti, korumpiranosti, nedostatka morala i ideala, da li je tako i u nauci? Sam Stiven Hoking je rekao da su nauka i obrazovanje ugroženiji nego ikada pre.
– Ja radim na velikom eksperimentima i videla sam svašta, ali češće je da se prva rečenica ne odnosi na nauku. Problemi dolaze od raspodele sredstava i činjenice da o toj raspodeli često odlučuju manje obrazovani, koji su onda podložni uticajima.

   O Da li verujete u inteligentan život u svemiru?I kako ga zamišljate?

– Nema razloga da ne verujem da (inteligentan) život postoji u svemiru, ali nema razloga ni da verujem. Ja volim naučnu fantastiku, ako bih ga zamišljala, bilo bi ko u Ratu zvezda.

  O Da li verujete da će čovek putovati svemirom?

– Verovatno.

o Kako zamišljate nastanak svega?

– Ja bih sada mogla da tumačim sedam dana kreacije sa naučne tačke i da kažem da je razlika između dogme i nauke ustvari u poimanju sile iza kreacije sveta i svega ostalog. Dan prvi – ”Neka bude svetlost! I bi svetlost” – to je veliki prasak; ”I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame” – to je period od velikog praska do momenta kad se vasiona dovoljno proširila i ohladila da više nije dolazilo do interakcija, odnosno do perioda Kosmičkog pozadinskog zračenja. Drugi dan je period formiranja zvezda i galaksija. Četvrti dan je deo drugog dana i de pre trećeg dana. Treći dan je formranje Zemlje i nastanak života. Peti i šesti dan su Darvinova evolucija, čak i nabrajanje i razdvajanje sisara od ostalih, pokazuje evoluciju.

  o Da imate mogućnost da pitate tvorca da vam oda jednu tajnu, šta bi to bilo?

– Šta je misao.

O Da li kao fizičar znate nešto više od običnog čoveka o životu, njegovom nastanku i suštini?

– Ne znam. Znam mnogo više o nastanku materije, od najsitnijih čestica do galaksija. Ili da pojednostavim, znam kako je nastao ugljenik ili ugalj, ali ne i kako je nastao život. Sama suština života nije predmet fizike, ja mogu samo da ilustrujem neka moja razmišljanja. Pojedinac nastavlja na živi kroz potomstvo na neki način, ali, čini mi se, više nastavlja da živi kroz svoja dela.

Dijana Dimitrovska

 antrfile

CERN

– Meni je CERN drugo radno mesto, ja volim ono što radim. U tom smislu, mogu da ga poredim sa Fermilabom u Americi gde sam provela dosta godina. Za moj posao, vreme provedeno u Cernu je veoma značajno. Pritom, postoji dosta toga što može samo tamo da se uradi, ponekad se oseća neko uzbuđenje. Opet, iako sam često u CERN-u i radim, ja poznajem samo mali deo. Recimo, pre dve godine posetila sam deo gde se priprema drugi eksperiment i bilo je prilično uzbudljivo.

Intervju/ Sanda Rašković Ivić

autor: Dijana Dimitrovska

HLADOVINA ZA NOVE GENERACIJE

o Mi treba danas da sadimo drveće u čijoj će hladovini sedeti neke buduće generacije

o Za političare treba uvesti obavezan psihijatrijski pregle

o U Srbiji sve može i ništa ne može istovremeno,a to su znaci dubokog – šizofrenog poremećaja

Srbija je razorena država u kojoj postoji samo jedna institucija – predsednik države. Ostalo je kozmetika i privid. Ljudi su osiromašeni, uplašeni i pod sedativima. Uprkos ovoj proceni, Sanda Rašković Ivić, političar i ćerka čuvenog psihijatra Jovana Raškovića, ne misli da odustane od borbe za bolje društvo.

– Ponekad mi se učini da radim Sizifov posao – kaže u razgovoru za naš časopis.- Poželim da se povučem u struku i porodicu,a onda pomislim šta će se desiti,ako se svi umorimo i povučemo,i nastavim dalje.

o Iskreno, da li vam je dosta političke borbe koja ne daje efekte?

– Ne bih rekla da u efekti političke borbe nikakvi. U autoritarnom režimu koji u 95 odsto kontroliše medije,a one elektronske s nacionalnom frekvencijom 100 odsto, pravo je postignuće uopšte postojati kao suštinska opozicija. Deo ljudi opoziciono orijentisanih gleda u nama alternativu. Put je težak i dug,ali moramo se boriti.

O Da li mislite da je moralno povući se kada uvidite da nema efekta ono što čovek radi za zajednicu i sebe samog? Ili treba ostati i boriti se?

– Tek ako građani politici koju nudimo okrenu leđa, moralno je povući se. Podsećam za je Savez za Srbiju imao skoro 20 dsto na beogradskim izborima,a to je, s obzirom na okolnosti održavanja izbora,dobar rezultat.

O Da li verujete da će Srbija jednom živeti u nekom boljem društvu?

-Zapravo, zato što verujem da će Srbija jednom imati bolje društvo i nastavljam političku borbu. Mi treba danas da sadimo drveće u čijoj će hladovini sedeti neke buduće generacije.

O Da li mladima kažete da idu iz zemlje ili da ostanu?

– Spadam u one koji govore „i ako svi odu,ja ću ostati da ugasim svetlo“. Nemam obraza da mlade uveravam da treba da ostanu u zemlji,a volela bih da ostanu. Ali bih volela da ostaju kao srećni i poštovani,pristojno plaćeni mladi ljudi.

O Idealno društvo, sigurno ne postoji, ali kako ga vi zamišljate?

– Nema idealnog društva,ali skandinavska društva se najvuše približavaju idealu. Škola i zdravlje su dostupni za sve, država uredno funkcioniše,nema potrebe za „potezanjem veza“ da se nešto uradi, ali vlada poštovanje i tolerancija, socijalne razlike nisu ogromne.

O Kako biste vi menjali i ustrojili sistem u Srbiji? Koje biste tri stvari prvo uradili?

– Ukinula bih javne izvršitelje,jer svako ima pravo na dom,ukinula bih mini hidroelektrane,poboljšala prava radnika,majki i penzionera.

O Zašto se nama kao društvu dogodila ovakva vlast? Milioni ljudi se pita : Da li smo mi ovo zaslužili? Da li smo krivi mi ili jednostavno su to i dalje bolesti tranzicije?

– Mi nikako da izađemo iz tranzicije,a korupciju i autoritarnost smo prihvatili bezmalo kao normalnu stvar. Ljude je režim uverio putem ispiranja mozga kroz medije,da su svi jednako loši,a oni ipak najbolji. Stalno narodu prete ratom,vanrednim stanjem,a onda se pojavljuju kao spasioci.

O Da li nas na promene parališe strah? Ili nešto drugo…?

-Promene u autoritarnom režimu koji drži medije i radna mesta su jako teške. S jedne strane imate narodni strah od gubitka posla ili čak slobode,a s druge nemogućnost da opozicija artikuliše svoju politiku,jer su mediji zatvoreni.

O Kao psihijatar možete da ocenite pojedinca, ali pokušajte da date psihijatrijsku procenu srpskog društva? Vaš otac je jednom rekao da je srpski narod lud narod? Šta vi mislite?

-Srbija je duboko podeljena zemlja. Narod je uplašen i nesiguran. S druge strane, deo ljudi seo je na pozicije koje im ne pripadaju i sve će učiniti da tu ostanu. U Srbiji sve može i ništa ne može istovremeno,a to su znaci dubokog poremećaja – šizofrenog.

O Zbog čega je naše društvo ( i svetsko) poništilo kulturne, obrazovne, moralne i druge vrednosti?

– Kulturne vrednosti se poništavaju svuda, tehnoligija dominira kao i princip zadovoljenja želja ovde i sada. Nema danas rasnih političara kao što su bili De Gol i Čerčil. Najbliža njima je Merkelova. Kulturne sadržaje zamenjuje kič zabava. Bilo je takvih perioda dekadencije i o tome je pre 2000 godina pisao Seneka. Nadamo se boljim danima.

O Ako političari kradu i rade prljave stvari, ako većina rukovodilaca u društvenom i u privatnom sektru radi to isto – šta bi trebalo da radi pošten čovek?

– Pošten čovek treba da se angažuje kao uzbunjivač. Znamo da je Aleksandar Obradović uzbunjivač u kriminalnoj aferi Krušik uhapšen, ali ustala je poštena Srbija u njegovu odbranu i i dbranićemo ga. Dakle,ljudi treba da se oslobode straha i da se angažuju, ako neće čisto politički, onda kroz građanski aktivizam. Da se od uplašenih podanika razviju u svesne građane.

O Da li je moguće da se civilizacija “ zasitila“ poštenja i čestitosti?

– Mislim da je nemoguće zasititi se dobrote. Dobrota će spasiti svet.

Dijana Dimitrovska

Mozak

O Trebalo je stotine hiljada godina da se formira ljudski mozak a on se danas kod većine ljudi koristi za gluposti? Da li se ljudi sami zaglupljuju ili to podstiču moćnici zarad nekog interesa?

– Ljudi se zaglupljuju ne bi li zaboravili na tešku situaciju u kojoj se nalaze. Često biraju poznato zlo umesto nepoznatog dobra. Strah od promene i inercija u trpljenju najveći su neprijatelji slobode i najveći prijatelji autiritarizma.

Političari

o Da li mislite da bi psihološku proveru trebalo da prođu i političari pre stupanja na funkciju?

– Psihološku proveru prolaze portiri,ali ne i političari,i tu nema logike. Ljudi koji vode državu moraju da budu stameni i stabilni. Zalažem se za to da se uvede obavezan psihološko – psihijatrijski pregled za one koji zauzimaju političke funkcije i to od predsednika opštine i odbornika, pa sve do ministara, poslanika i šefa države. Najvažnije je da se struka ne uplaši od političke moći onih o čijem mentalnom zdravlju treba da se izjasni.

Intervju / NJKV princ Vladimir Karađorđević

Intervju / NJKV princ Vladimir Karađorđević

autor: Dijana Dimitrovska

Zapadu smeta spski identitet

Bilo je oktobar devedeset prve. Veliki listovi platana polako su zatrpavali beogradske ulice, menjajući boju kada je princ Vladimir Karađorđević prvi put stao na tlo domovine koje je njegov otac morao da napusti pre mnogo decenija. Bio je to za njega nezaboravan osećaj,i tužan i srećan u isto vreme. Moćan svakako. Okolo su tutnjale bombe, rat se tek razbuktavao.

Neke druge države sa neprijateljskim namerama su komadale Jugoslaviju – kaže NKV u razgovoru za naš časopis. – Tokom boravka na ratištu blizu prve linije, nenaviknut, osetio sam prirodan ljudski strah od siline artiljerijskih dejstava blizu Vukovara, uz istovremeno osećanje apsolutnog zadovoljstva zato što sam se nalazio u zemlji mog oca i mojih predaka.

O Šta Vam se tada najviše dopalo u Srbiji?

– Prvo „čudo“ sa kojim sam se susreo u Srbiji su bili sami ljudi u koje sam se odmah zaljubio. U srpsko kolektivno biće. Kada sam upoznao blaženopočivšeg patrijarha Pavla, sećam se da mi je prva misao bila: „ Gospod nas je sve blagoslovio da imamo ovako svetu i divnu ličnost kao što je naš patrijarh.“. Zamislite samo – moj prvi susret sa našom crkvom u samoj otadžbini bio je susret sa patrijarhom Pavlom. Zaista sam zahvalan Gospodu na tom susretu jer je on suštinski uticao na mene i oblikovao moj život kasnije. U godinama koje će nastupiti, moja ljubav prema našem narodu i Srbiji je sve više rasla. Istovremeno sam postajao sve svesniji izdaje koju je naš narod doživeo, i još uvek doživljava, pre svega od velikog dela međunarodne zajednice, ali i od dela samog našeg naroda koji zastupa interese ovog međunarodnog faktora u Srbiji.

O Kada ste poslednji put bili u Srbiji?

– Poslednji put sam bio u Srbiji u januaru 2019. zbog serije sastanaka uključivši i sastanak sve tri grane porodice Karađorđević, kao i sastanak sa predstavnicima mog kabineta u otadžbini (www.kabinetprincavladimira.org).

O Kako Vam sada Srbija izgleda?

– Srbija je zemlja ljudskih i geopolitičkih mogućnosti i tu može dati konkretne plodove. Nažalost, malo toga je iskorišćeno, pre svega usled korumpiranosti na različitim nivoima ali i usled nesposobnosti naših političkih elita od 2000.godine na ovamo.

O Kako Vam zvuči srpski jezik?

– To je divan jezik. Vrlo melodičan, a rekao bih, po smeni intonacije, zvuči neupućenima na italijanski. Moja želja je da naučim da ga govorim i pišem sasvim tečno, isto kao bilo koji drugi Srbin.

O Da li ste ikada ušli u sukob zbog Srbije?

– Često ulazim u sporove sa različitim ličnostima koje susrećem i to zbog zapanjujućeg neznanja ljudi u inostranstvu o Srbiji, njenom istorijom i mestom u svetu.

O Možete li da prepoznate Srbina u svetu?

– Rekao bih – češće da nego ne.

O Zašto na Zapadu imaju negativno mišljenje o Srbima? Čiji je interes da se o Srbima negativno govori?

– Bila bi mi potrebna čitava jedna knjiga da dam analizu. Ukratko, razlog je okolnost da je Srbije nakoliko decenija unazad postala interesantna velikim silama kao instrument uspostavljanja njihovih globalnih geopolitičkih interesa. Čini se da je Srbija pošteđena negativnog publiciteta i kvalifikacija koje nas prate od ratova devedesetih godina samo ukoliko prihvati da bude oblikovana prema atlantističkom modelu. No, ukoliko Srbi pokažu i najmanji oblik nacionalnog identiteta ili ponosa, to odmah počinje da smeta Zapadu i antisrpska propaganda u istom trenutku prelazi u visoki intenzitet rada. Ovaj obrazac vođenja propagandnog rata sada se najjasnije vidi u neprestanim napadima na Rusiju. U srpskom kontekstu, politički sloj koji još uvek postoji, a rekao bih da svoje korene ima još u Titovom vremenu, ima svoju odgovornost za značajan nivo štetnog autošovinističko delovanje.

O Da li ponekad razmišljate kako je Vaš život mogao da izgleda?

– Ne opterećujem se takvom vrstom razmišljanja; skloniji sam tome da se bavim sadašnjošću i budučnošću sve dok mi Gospod to dozvoljava u ovom svetu.

O Šta je za Vas sreća?

– Za mene je sreća niz sećanja iz delova moga detinjstva. Naravno, i u ovom trenutku ja osećam različite nivoe sreće i zadovoljstva u životu. Potvrdiću da sam srećna osoba, iako je opšti i klasični stereotip sreće neretko tokom mog života bio, u figurativnom smislu, otet od mene tokom okolnosti kroz koje sam prolazio.

o Kakva su Vaša sećanja na detinjstvo?

– Rekao bih da su mojih prvih osam godina života bili apsolutna sreća, sledećih pet prilično bolni i neudobni, i nakon toga vrlo brzo odrastanje i sazrevanje.

O Kojih se tranutaka sa Vašim ocem princom Andrejem najviše sećate?

– Sećam se svega nekoliko prijatnih i srećnih uspomena iz ranog detinjstva o vremenu koje smo moj otac i ja proveli zajedno. Sledeće intenzivno sećanje je ono od sedamnaest godina kasnije kada sam posetio mog oca. Ono je prekinuto njegovom smrću tri dana kasnije, a tokom moje posete SAD, gde je on tada živeo.

– Kakvo ste doživeli razvod vaših roditelja?

– Pamtim njihove česte sukobe i diskusije. Onda je moj otac sve češće bio odsutan, a moja majka je emocionalno to teško podnosila. Mi, deca nismo uspevali da razumemo tu situaciju. Nažalost, iz tog vremena se sećam i mnogih „prijatelja porodice“, u realnosti – malicioznih savetnika iz okruženja moje majke.

O Kako Vam ti događaji izgledaju danas?

– Ne mogu da sudim o mojim roditeljima i raspadu njihovog braka. Suštinski, ne okrivljujem svog oca jer ne mogu znati koliko toga je on držao na svojim ramenima u tom trenutku.

O Šta Vam znači Milica Anđelković, treća supruga Vašeg oca?

– Ne osećam neprijateljstvo prema gospođi Anđelković. Pre bih rekao da je ona sama žrtva svojih postupaka. Figurativno – osobe koje posegnu za zvezdama sa noćnog neba zaboravljaju koliko su te zvezde vrele. Ona je bukvalno sagorela u njima. Ono čemu se iskreno nadam i u šta verujem, jeste da period koji su njih dvoje proveli zajedno nije, u posrednom smislu, doprineo tragičnoj smrti mog oca.

O Šta za Vas znači to što ste princ? Koje obaveze i prva imate?

O Da budem sasvim iskren – to što sam princ u pogledu prava znači vrlo malo u mom slučaju. Radim kao i svi drugi ljudi kako bih sebi obezbedio hleb i egzistenciju. Istinska privilegija je da ponesete taj dar od Boga i da budete u mogućnosti da služite istoriji i narodu kao izdanak kraljevske loze. S druge strane, ni Bog ne može pomoći onome koji bi pomislio da ga titula čini boljom i vrednijom osobom od drugih ljudi, jer to nije tačno. Kraljeva vrednost je potencijal da služi narodu, crkvi i državi i da brani tradiciju, istoriju i identitet, a nikako u tome da zahteva privilegije koje iz njegove funkcije proizilaze. Uvek dužnost, nikad pravo.

O Da li posećujete evropske dvorove kao pripadnik plemstva?

– Da, naravno, ali ne preterano redovno, zbog radnih obaveza koje princeza Brigita i ja imamo. Redovniji smo na venčanjima, rođendanima i sahranama, a tek ponekad imamo vremena da tu i tamo svratimo da bismo pozdravili domaćina.

O Da li ste kao princ prepoznati i jednaki sa drugim evropskim prinčevima?

– Da, naravno. Iako je Kraljevina Jugoslavija prestala da postoji, u de jure smislu, kralj Petar Drugi nije abdicirao, a samim tim su i naše titule legitimne u punom protokolarnom i stvarnom pogledu. Istovremeno je potrebno biti realan – nije isto biti plemić ili član dinastije u državi koja jeste monarhija i onoj u kojoj monarhija nije ustavni poredak. Figurativno – svi imamo vozačku dozvolu ali nemamo svi automobile.

O Kako vas doživljavaju u Rusiji, s obzirom na Vaše porodične veze sa Romanovima?

– Bio sam fasciniran i dirnut prisnim i divnim dočekom koji smo princeza Brigita i ja doživeli u Rusiji. Poštovanje u Rusiji prema tome što sam ja i Romanov, dirnula me je i pokazala mi na vrlo konkretan način bliskost i ljubav koja postoji između Srba i Rusa i Srbije i Rusije. Smatram da je ovu bliskost potrebno gajiti i braniti po svaku cenu, pre svega od dela međunarodne zajednice koji je vrlo maliciozan prema ovome.

O Da li se plemstvo međusobno druži?

– Da, na različitim nivoima. Koliko mogu da se setim i moje sećanje seže, to je uvek bio slučaj. Posebno slikovit primer održavanja ove rođačke i prijateljske bliskosti je bila kraljica Viktorija. Slično je i danas. Sećam se jednom prilikom pre mnogo godina, na jednoj rođendanskoj proslavi na kojoj je bilo oko 500 gostiju, nisam znao ko je bar polovina, iako smo svi mahom bili rođaci ili prijatelji.

O Šta je važnije – novac ili titula?

– Ni najveći novac ovoga sveta ne može biti jednak niti može kupiti istinsku vrednost plemićke titule. Naravno, nosilac te titule mora biti dostojan da je ponese i da je ne zloupotrebi za neku banalnu ili ličnu korist. Jedino u tom slučaju, plemićka titula ima istinsku vrednost.

O Da li je Vaša supruga plave krvi?

– Ne, iako princeza Brigita potiče iz divne i plemenita porodice. Ona je odličan primer prethodne teme – suštinskog razumevanja istinske duhovne i istorijske vrednosti plemićke titule koju je ona preuzela našim brakom.

O Da li verujete da će Srbija ponovo postati monarhija?

– Smatram da je za Srbiju neophodno da obnovi monarhiju kako bi se sačuvala od razarajućih procesa na različitim nivoima. Ovo nije mišljenje jednog člana dinastije, već predstavnika srpskog naroda. Stepen i tragičnost izdaja našeg naroda od profesionalnih političara je tolika da mogu reći da monarhija nije samo sledeći mogući model državnog uređenja, već suštinski izbor kako bi se naša otadžbina sačuvala od urušenja. Upravo zbog ovoga sam ponosan na najnoviju političku inicijativu mog kabineta u Beogradu koji je pokrenuo inicijativu osnivanja političkog pokreta Monarhistički front, sa kojim ćemo početi 2020.godinu.

Dijana Dimitrovska

Verovanje

o Da li verujete da neko „odozgo“, Gospod, božanstvo ili slično ispravlja greške i zlodela?

– Da, verujem. Međutim problem nastupa sa time što mnogo ljudi veruje da Gospod radi za njih u vezi sa njihovim očekivanjima i planovima. To prosto nije tačno. Božija promisao je šire od naših života a pogotovo naših očekivanja. Mi Gospoda okrivljujemo zašto je dopustio da neko dete oboli od raka, a istovremeno od njega tražimo da uništi naše neprijatelje. Ovo sugeriše da mi Gospoda uopšte ne poznajemo niti razumemo. Iako u Svetom pismu piše „Traži i naći ćeš, veruj i dobićeš“, nažalost, milioni ljudi neće naći niti će imati dovoljno vremena da uopšte traži pre toga. Složenost ove teme počiva u tome što je „ispravljanje grešaka i zala“ najčešće iznad naše moći razumevanja stvarnosti i našeg pojednostavljenog razumevanja etike i pravde.

Kazna

O Da li ste ikada videli da je neko kažnjen zbog svojih loših dela u životu?

Da, ne jednom sam bio svedok tumačenja različitih ljudi u vezi sa „pravednim kaznama“, ali i ovde kao i uvek, moramo postaviti pitanje: Prema čijem kriterijumu su kazne nastupile?

Rodoslov

Princ Vladimir Karađorđević je unuk Aleksandra Prvog Karađorđevića i sin kraljevića Andreja. Takođe je i treću u naslednom redu za ruski presto.Diplomirao je na Kraljevskom mornaričkom koledžu u Londonu, a posljednjih godina bavi se privatnim biznisom.