Intervju / Dr JasminaŽivković

Autor: Dijana Dimitrovska

I bi – svet

Živimo u vasioni čiju starost ne možemo sasvim da izračunamo, okruženi zvezdama čiju udaljenost od nas i među njima ne znamo tačno, u kosmičkom prostranstvu ispunjenom materijom koju ne možemo da identifikujemo, zakonima koje ne razumemo. Ne znamo kako je sve nastalo gore, ne zanamo kako je život nastao dole, na Zemlji.

Ali – trudimo se da proniknemo u tajne života čoveka, Zemlje i vasione . Daleko od interesovanja potrošačkog društva koje sve manje zna i sve manje želi da zna – naučnici među kojima i naših sedam, okupljeni oko svetskog zajedničkog projekta ATLAS traže odgovore na suštinska pitanja.

– ATLAS je jedan od četiri glavna eksperimenta na Velikom hadronskom sudaraču u CERN-u (LHC) – kaže dr Lidija Živković jedan od naših fizičara koji radi na ovom pojektu. – To je

eksperiment fizike čestica, i naučno istraživanje ATLAS-a koristi precizna merenja kako bi pomerilo granice ljudskog znanja, tražeći odgovore na fundamentalna pitanja kao što su: Koji su osnovni elementi materije? Koje su osnovne sile u prirodi? Da li možda postoji sveobuhvatnija osnovna simetrija našeg univerzuma?

o Koliko je naučnika uključeno u taj posao?

-Na ATLAS-u radi 3000 naučnika među kojima i nas sedmoro iz Srbije, iz 38 zemalja sveta. To je jedan od najvećih saradničkih napora ikada u nauci. Skoro 1200 studenata doktorskih studija uključeno je u razvoj detektora, prikupljanje i analizu podataka.

o Kako izgleda hadronski sudarač?

– Dugačak je 46m i prečnik mu je 25m, a nalazi se u jami skoro

100 metara ispod zemlje. Snopovi čestica koje proizvodi LHC kreću se na energijama do 7 biliona elektronvolti, odnosno na brzinama do 99.9999991% brzinesvetlosti i sudaraju se u centru detektora ATLAS proizvodeći nove čestice, koje se onda razlete u svim pravcima.

Više od milijardu interakcija između čestica se desi u detektoru ATLAS svake sekunde, što odgovara prenosu podataka iz 20 istovremenih telefonskih razgovora svake osobe na planeti. Samo jedan od milion sudara obeležen je kao potencijalno intresantan, i snima se za kasnije proučavanje. Detektor prati i identifikuje čestice za istraživanje širokog spektra fizike, od proučavanja Higsovog bozona i top kvarka do potrage za dodatnim dimenzijama i česticama koje mogu činiti tamnu materiju.

o Gde vam se više sviđa život , u Izraelu ili u Americi?

– Ja sam živela i radila u Izraelu pet i po godina, u Americi sedam i po, i petnest meseci u francuskom gradiću nedaleko od Ženeve dok sam radila u Cernu. U Izraelu i u Americi za nauku izdvaja daleko više iz budžeta nego u Srbiji po glavi stanovnika. U Americi postoji jasan način finansiranja i model koji inspiriše ljude da napreduju. Za Srbiju je Izrael odličan primer. Ulaganje u nauku i obrazovanje se vraća kroz razvoj industrije i društva. Ako pređem na lično, obe zemlje su dobre za imigrante, čovek ni u jednoj nije stranac, i jako je lako uklopiti se. Amerika je verovatno idealana useljenička zemlja naročito za mlade, pošto je tako ustrojena da se sve može. Ali postoje i posledice, nije dobra za slabe, za bolesne i za stare. Takođe, mada je to moja impresija, ne druže se previše. Izrael je socijalna država koja štiti svoje slabe. Možda su neke mogućnosti manje nego u Americi, ali može se živeti daleko opuštenije.

  O Šta ste vi i vaše kolege saznali o kosmosu?

– Praktično sve što znamo o kosmosu, a danas znamo dosta, znamo zahvaljujući eksperimentima i opservacijama u fizici i astronomiji. Naprimer, trenutni eksperimenti u Cernu ispituju pojave koje su se, prema teoriji o evoluciji vasione, desile u vremenu znatno kraćem od jedne sekunde od trenutka velikog praska.

o Da li je kosmos beskonačan?

  – Na to pitanje danas ne postoji tačan odgovor. Vidljivi deo vasione je konačan, to je posledica konačnosti brzine svetlosti, ali to ne znači da je cela vasiona niti konačna, niti beskonačna.
o Da li se zna šta je tamna materija od koje je sastavljen kosmos?

– Tamna materija, po pretpostavci, jedan je od sastavnih delova kosmosa. Postoje astronomske opservacije koje ukazuju da je ukupna masa vasione znatno veća od vidljive, a onda je ta nevidljiva u stvari tamna materija. Dosada nije pronađena čestica, ili čestice, koje bi objasnile ukupnu količinu tamne materije.

   o Gde se u svakodnevnom životu primenjuju naučna otkrića na kojima radite?

– U kompjuterskoj tehnologiji, u svetskom zdravstvu koje je dobilo više 10.000 akceleratora koji se koriste u lečenju, ili direktno,u radiohirurgiji. Jedan takav uređaj, Iks-nož, postoji u Srbiji od prošle godine. Meni je fascinantan pojekat Retina gde se ispituju nove tehnologije koje bi jednog dana omogućile slepima da vide, na primer. Drugi, trenutno aktuelni, primer su razvoj mašinskog učenja (machine learning), veštačeke inteligencije i metoda obrade velike količine podataka (data science). Ove tehnike i metode imaju veliku primenu u raznim industrijama, pomenuću finansije na primer, gde može da se predvidi kretanje tržišta.
 

  O Šta vam je san na naučnom planu?

– Davno sam prestala da sanjam…

  O Ako je svet zahvatila epidemija materijalne podanosti, gramzivosti, korumpiranosti, nedostatka morala i ideala, da li je tako i u nauci? Sam Stiven Hoking je rekao da su nauka i obrazovanje ugroženiji nego ikada pre.
– Ja radim na velikom eksperimentima i videla sam svašta, ali češće je da se prva rečenica ne odnosi na nauku. Problemi dolaze od raspodele sredstava i činjenice da o toj raspodeli često odlučuju manje obrazovani, koji su onda podložni uticajima.

   O Da li verujete u inteligentan život u svemiru?I kako ga zamišljate?

– Nema razloga da ne verujem da (inteligentan) život postoji u svemiru, ali nema razloga ni da verujem. Ja volim naučnu fantastiku, ako bih ga zamišljala, bilo bi ko u Ratu zvezda.

  O Da li verujete da će čovek putovati svemirom?

– Verovatno.

o Kako zamišljate nastanak svega?

– Ja bih sada mogla da tumačim sedam dana kreacije sa naučne tačke i da kažem da je razlika između dogme i nauke ustvari u poimanju sile iza kreacije sveta i svega ostalog. Dan prvi – ”Neka bude svetlost! I bi svetlost” – to je veliki prasak; ”I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame” – to je period od velikog praska do momenta kad se vasiona dovoljno proširila i ohladila da više nije dolazilo do interakcija, odnosno do perioda Kosmičkog pozadinskog zračenja. Drugi dan je period formiranja zvezda i galaksija. Četvrti dan je deo drugog dana i de pre trećeg dana. Treći dan je formranje Zemlje i nastanak života. Peti i šesti dan su Darvinova evolucija, čak i nabrajanje i razdvajanje sisara od ostalih, pokazuje evoluciju.

  o Da imate mogućnost da pitate tvorca da vam oda jednu tajnu, šta bi to bilo?

– Šta je misao.

O Da li kao fizičar znate nešto više od običnog čoveka o životu, njegovom nastanku i suštini?

– Ne znam. Znam mnogo više o nastanku materije, od najsitnijih čestica do galaksija. Ili da pojednostavim, znam kako je nastao ugljenik ili ugalj, ali ne i kako je nastao život. Sama suština života nije predmet fizike, ja mogu samo da ilustrujem neka moja razmišljanja. Pojedinac nastavlja na živi kroz potomstvo na neki način, ali, čini mi se, više nastavlja da živi kroz svoja dela.

Dijana Dimitrovska

 antrfile

CERN

– Meni je CERN drugo radno mesto, ja volim ono što radim. U tom smislu, mogu da ga poredim sa Fermilabom u Americi gde sam provela dosta godina. Za moj posao, vreme provedeno u Cernu je veoma značajno. Pritom, postoji dosta toga što može samo tamo da se uradi, ponekad se oseća neko uzbuđenje. Opet, iako sam često u CERN-u i radim, ja poznajem samo mali deo. Recimo, pre dve godine posetila sam deo gde se priprema drugi eksperiment i bilo je prilično uzbudljivo.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s